|
Public Advocate of the U.S.
Bakox Bvo, Merrifield, VA 22116
Evgeno A Delgaudio, Executive Director
ЈАВНИ АДВОКАТ У САД
23. децембар 2002.
Драга гђо,
Бићете шокирани овим што ћете прочитати.
Под окриљем медијског ћутања, Хомосексуални
лоби се шуња по ходницима Конгреса, грабећи подршку за свој
План о имиграцији хомосексуалаца којим би се страним
хомосексуалцима дозвољавало да се скоро без икаквих услова
доселе у САД и постану грађани.
Са 106 коспонзора за предлог закона у прошлом
Конгресу, План о имиграцији хомосексуалаца би могао да буде
на врху приоритета новог Конгреса. Ви и ја м орамо одмах да
деламо.
План о имиграцији хомосексуалаца (који се зове
и "Закон о имиграцији сталних партнера") усредсређен је на
једно: да дозволи хомосексуалцима да доведу своје "партнере"
рођене у иностранству – и да се они ставе на листу за брзо
добијање пуног грађанства САД.
На националном нивоу, последице би могле да
буду погубне:
• Могло би да дође до националне безбедносне
катастрофе јер би хиљаде озлоглашених појединаца, укључујући
и терористе који другачије не могу да уђу у земљу, могло да
искористи ову могућност као рупу у закону.
• Хиљаде носилаца вируса сиде из земаља Трећег
света могло би да наг-рне у САД и да преплави болнице,
клинике и лекарске ординације.
• Десетине милиона долара од пореза могла би
да буде потрошено на здравствену заштиту нових грађана који
живе хомосексуалним начином живота који је опасан по
здравље.
• Појавила би се читава војска хомосексуалних
гласача који би успели да спроведу у дело читав
Хомосексуални план.
Молим Вас да се данас успротивите Плану о
имиграцији хомосексуалаца, пре него што буде исувише касно.
Прилажемо и две посебне петиције за
председника Конгреса Дениса Хастера и вођу већине у Сенату –
молимо Вас да их потпишете и вратите ми их данас.
Али борба против огромне моћи и ресура
Хомосексуалног лобија кошта, и то много – а тај новац Јавни
заступник сада нема.
Зато Вас молим да заједно са потписаним
петицијама дате и великодушан прилог. Било то 75, 50 или 25
долара, ваш допринос биће важнији него што можете да
замислите.
Са вашим великодушним прилогом, Јавни
заступник ће да започне жестоку кампању из корена, да
зауставимо Хомосекусални лоби на месту – баш као што смо то
успешно чинили више пута, против Предлога закона о контроли
мисли Теда Кенедија, Предлога закона о посебним правима
хомосексуалаца, као и у одбрану Извиђача (Скаута) Америке.
У исто време, Јавни заступник ће тражити и
мобилисати стотине хиљада конзервативацакоји су више за
породицу из целе земље да стану поред нас.
Већ сам припремио моје особље и добровољце
овде у Вашингтону на дуге бесане ноћи и битку која нас чека
за коју неће добити захвалност. Ми смо спремни.
Као и ви, и ови добровољци се жртвују да би
одбранили породицу – сви ми то радимо.
И као и ви, моји добровољци и ја ћемо учинити
све што је у нашој моћи да зауставимо увоз имиграната
хомосексуалаца на велико у ову земљу.
План хомосексуалне имиграције дозвољава
страним хомосексуалцима који могу да "докажу" да су недавно
имали хомосексуални однос "читавог живота" са неким
америчким грађанином да добију статус америчког грађанина -
слично као што се садашњи закони односе на брак.
За разлику од брака, хомосексуалци треба само
да изјаве да "намеравају читавог живота да се вежу" али могу
да наставе са својим опасним промискуитетним животним стилом
чим добију право грађанства.
Само са изјавом о "намерама", странци
хомосексуалци могу да протрче кроз нормалну процедуру
имиграције и да у великом и опасном броју буду увежени у ову
нацију.
Излишно је рећи да су политичари који се
залажу за хомосексуалност једва дочекали овај одвратан закон
– зато што, наравно, више хомосексуалаца значи и више
либералних гласова.
Када милиони хомосексуалних гласача буду ушли
у земљу, све ће моћи да постигну, од Предлога закона о
контроли мисли Теда Кенедија, до Предлога закона о посебним
правима хомосексуалаца.
Али мене највише узнемирава тренд који у
последње време постоји код вођства Републиканске партије да
пруже "маслинову гранчицу" Радикалним хомосексуалцима у
покушају да придобију хомосексуалне гласаче.
Сада се бринем да вођство Републиканаца не
искористи План о имиграцији хомосексуалаца као још једну
понуду Хомосексуалном лобију.
Немојте се изненадити – радили су они то и
раније.
Пре четири године, Сенат који је био под
контролом републиканаца из-гласао је Предлог о контроли
мисли Теда Кенедија док сам ја то посматрао са неверицом.
На сву срећу, ви и ја – уз помоћ наших
савезника у Конгресу који се залажу за породицу – могли смо
да организујемо суштинску подршку да спречимо да се исто
догоди и у Конгресу.
И поред недавних победа републиканаца,
Хомосексуални лоби је у ствари јачи него икада – посебно
након пензионисања сенатора Џесија Хелмса и пораза сенатора
Боба Смита.
Без обзира на то шта кажу они који га
подржавају, ви и ја знамо какве би биле стварне последице
Плана за имиграцију хомосексуалаца:
• Десетине хиљада страних хомосексуалаца би
нагрнуло преко наших на-ционалних граница и претрпали би
имиграционе службенике.
• Стотине хомосексуалних служби "поручи младу
поштом" преплавиле би нацију купљеним хомосексуалним
"младама".
• Претрпани имиграциони службеници не би били
у стању да спрече опасне терористе да овај нови план
искористе као рупу у закону да лако и брзо уђу у земљу.
И сада веж имиграциони службеници не могу да
спрече многе најопасније непријатеље ове земље да уђу (као
што су били терористи 11. септембра и снајпериста у
Белтвеју).
Када се десетине хиљада страних хомосексуалаца
убаце у миксер са посебним привилегијама, постаје скоро
немогуће одбранити наше границе.
Због добра породице, моралне савести и нације,
молим вас да одмах потпишете и вратите ми ове две петиције.
Ви и ја морамо да пошаљемо поруку вођству
републиканаца – а нарочито председнику Денису Хастерту и
сенатору Тренту Лоту – да нећемо прихватити никакво
додворавање Хомосексуалном лобију прихватањем Плана о
хомосексуалној имиграцији.
Нећу да вас лажем. Само ви и ја можда нећемо
бити довољни да пора-зимо ту огромну моћ и ресурсе
Хомосексуалног лобија.
Морамо да потражимо и мобилишемо стотине
хиљада конзервативаца који су за породицу широм земље да
стану уз нас и да поразимо огромну политичку моћ
Хомосексуалног лобија.
Уз вашу помоћ, Јавни Адвокат може да спроведе
програм који је посебно осмишљен за борбу против Плана о
имиграцији хомосексуалаца – програм који се заснива на
суштинској подршци користећи гласове и деловање савезника
који су за породицу као и ви. Укључујући и:
• Бројни добровољци који су за породицу и
особље биће уз мене када будемо ушли у Капитол да лобирамо
конгресмене вашом поруком за морал.
• Хиљаде телефонских позива биће упућено
Капитолу једногласно упу-ћујући свој глас против било каквих
договора са Хомосексуалним лобијем.
• Стотине хиљада петиција преплавиће Капитол
Хил снажно се супротстављајући Плану о имиграцији
хомосексуалаца.
• Милиони савезника који су за породицу биће
упознати са најновијим мрачним плановима Радикалних
хомосексуалаца.
Јавни Адвокат је и раније успешно спроводио
такве програме и виђао сам да они успевају тамо где је
већина "експерата" рекла да нема никакве шансе.
Али за такав програм потребно је више новца
него што Јавни Адвокат има … много више. Зато морам да вас
замолим да пошаљете великодушни прилог од 75, 50 или 25
долара заједно са потписаним петицијама.
Ви и ја данас морамо да се супротставимо Плану
о имиграцији хомо-сексуалаца пре него што милиони страних
хомосексуалаца уђу у ову земљу, ширећи сиду и венеричне
болести, претрпавајући установе за здравствену заштиту,
коштајући стотине милиона нових пореских долара и додајући
десетине хиљада нових либералних гласача.
Госпођо, хвала вам за све што сте учинили. И
молим вас да одмах пошаљете петицију и великодушан прилог од
75 долара или колико год можете да приуштите.
Искрено ваш,
Јуџин Делгаудио
Извршни директор
P.S.
Вође републиканаца су већ почели да чине
уступке Хомосексуалном ло-бију. А пошто је на последњој
седници било 106 спонзора, План о имиграцији хомосексуалаца
сада је на врху листе жеља Хомосексуалног лобија… Ви и ја не
смемо да дозволимо да Конгрес одобри посебне привилегије
Радикалним хомосексуалцима и да отвори бране пред поплавом
страних хомосексуалних "партнера".
Молим вас да потпишете и вратите ми петиције
за председника Дениса Хастера и вођу већине у Сенату заједно
са великодушним прилогом од 75, 50 или 25 долара. Још једном
вам се захваљујем на свему што сте до сада учинили и што
ћете учинити у будућности.
Много вам хвала на вашој подршци.
Захваљујући вама, прошле године смо показали у
научним часописима:
• да су Ричард Грин, доктор медицине и права и
његове колеге – чије је истраживање било кључно за
прихватање "хомосексуалног усвајања" и "хомосексуалног
старатељства" – починили озбиљне грешке, можда и превару, у
својој великој студији о деци лезбијки;
• да деца хомосексуалаца тврде да имају доста
тежи живот;
• да хомосексуални наставници чине око
половине вести о злостављању ученика.
Без ваше помоћи, овакве истине о онима који
истражују хомосексуалност и баве се хомосексуалношћу не би
се појавиле у научној литератури. Исто тако, наше гледиште о
онима који се баве хомосексуалношћу – да они нису "болесни"
већ да имају лошу навику – нестало би из конзервативног
логора.
Можда нисте видели оно што се сада дешава у
подручју Паштуна у Авганистану. Док будете читали овај
извештај, запитајте се:
Има ли сумње да Паштунци нису "такви рођени"?
Има ли сумње да та хомосексуалност нема
никакве веза са начином на који су се мајке и очеви односили
према тим дечацима?
Погледајте ове одломке из извештаја Тима Рида
из (лондонског) Тајмса:
Сада када је окончана талибанска владавина у
бившем јужном упоришту Муле Омара, нису почели да се
појављују само телевизори, змајеви и бријачи. Поново се виде
и мушкарци са својим ашнама, или вољенима: младим дечацима
које су однеговали за секс. Кандахарски Поштунци су вековима
познати по својој хомосексуалности, а нарочито по својој
наклоности према наивним младим дечацима. Пре него што су
стигли Талибани 1994. године, улице су биле препуне
тинејџера и њихових слатких тата који су се разметали својим
односом.
Он се назива хомосексуалном престоницом јужне
Азије. Паштун је толико опседнут содомијом – локално
становништво ће вам рећи да птице изнад овог града прелећу
користећи само једно крило, док другим покривају своју
задњицу – да је силовање младих дечака од стране ратних
господара било један одкључних фактора да Мула Омар мобилише
Талибане. У лето 1994. године, неколико месеци пре него што
су Талибани преузели контролу над градом, два заповедника су
се посвађала око једног дечака над којим су обојица желели
да изврше садомију. У борби која је уследила страдали су
цивили. Омарова група је ослободила дечака и Омара су
затрпали молбама да помогне у другим расправама. До
но-вембра, Омар и његови Талибани били су нови владари
Кандахара. Омар је одмах забранио хомосекусалност. Мушкарци
оптужени за содомију били су кажњавани тако што је рушен зид
преко њих, што се обично завршавало њиховом смрћу.
"У данима муџахедина, свуда је било мушкараца
са њиховим ашнама, на сваком углу, у радњама, на улицама, у
хотелима: то је било потпуно отворено, био је то начин
живота", рекао је Торџан, стар 38 година, један од војника
оданих Кандахаровом новом гувернеру, Гул Аги Шерзају. "Али у
каснијим годинама муџахедина, све више и више војника је
узимало дечаке на силу и држали су их док год су желели. Али
када су дошли Талибани, они су веома строго поштовали
забрану. Наравно, то се још увек догађало – Талибани нису
могли да уђу у сваку кућу – али се није могло видети."
Али по први пут од како су Талибани побегли, у
последња три дана, могу се видети парови који се враћају:
обично је то један мушкарац са великом брадом који седи
поред, или се шета поред, дечака обријане главе и ћосавог
лица. Изгледа да се они уопште не стиде нити крију, мада,
када им приђете, неће да разговарају са новинарем са Запада.
"Једноставно се опет појављују", рекао је Торџан. "И борци
сада имају дечаке у својим касарнама. То је речено Гул Аги,
који је наредио да се ти дечаци отерају, али то се наставља.
Дечаци веома отворено живе са борцима. За кратко време, а
сигурно за годину дана, биће опет као пре Талибана: биће их
свуда."
Ова традиција Паштуна одржава се и у њиховој
поезији, одама лепоти и тену ашни, али дечаке о којима се
ради обично чека ужасна судбина. То се ради на свим нивоима
друштва у Паштуну. "Када мушкарац види дечака који му се
допада – а највише воле дечаке од 15 или 16 година – прићи
ће му на улици и почети да разговарају с њим, нудећи му
чај", рекао је Мухмед Шах, власник радње. "Понекад оду да
гледају неку фудбалску утакмицу или филм у биоскопу. Он онда
почне да му даје поклоне, хашиш или сат, прстен, па чак и
моторцикл… Ти дечаци су скоро увек невини, али овде влада
такво сиромаштво да не могу да одбију."
Када дечак падне у канџе мушкарца – то су
скоро увек мушкарци који имају жену и породицу – обележен је
за цео живот, иако Кандахарци прихватају ове односе као део
своје културе. "Кажу да су за време Талибана птице летеле
користећи оба крила", рекао је Мухамед. "Али не више."
Такву слободу жели покрет за хомосексуална
права. У Британији, зах-ваљујући томе што је недавно
спуштено годиште када се може дати пристанак за
хомосексуалне односе на 16 година, оно што Паштунци раде
било би легално.
Покрет за права хомосексуалаца жели да упрља
друштво. И у томе успева.
У Норвешкој, конзервативни министар финансија
Пер-Кристијан Фос, стар 52 године, оженио је Јана Ерика
Кнарбака, старог 50 година, 4. јануара 2002. То је био "први
брак припадника истог пола једног европског министра владе".
(Денвер Пост, 16. јануар 2002.)
Институт за истраживање породице једна је од
ретких институција која се супротставља хомосексуалном
покрету користећи стратегију која може да функционише. Неки
припадници опозиције покушавају да се врате да глупу (и
непродуктивну) стратегију "хомосексуалци су болесни и ми
морамо да их излечимо". Други се задовољавају покушајима да
добију на референдумима (као што је закон о "одбрани брака"
закоји су гласачи гласали пре две године у Калифорнији, али
законодавство се здушно труди да га поништи), али
референдуми полако почињу да се окрећу против опозиције
правима хомосексуалаца.
Ми прикупљамо "чињенице" да покажемо да
хомосексуални покрет угро-жава јавно здравље и социјални
поредак. Ослањамо се на "чињенице" других, такође излазимо и
прикупљамо "чињенице" својим емпиријским истраживањима и
копамо по подацима владе САД.
Ове године, имамо шансу да објавимо анализу
првог Истраживања о сексу владе САД – и као књигу, а скоро
сигурно и у виду низа професионалних чланака (између
осталог, теме су и проституција у поређењу са
хомосексуалношћу који су у вези са криминалом, коришћењем
дрога, коришћењем социјалне помоћи, итд.).
Поред тога, надамо се да ћемо из других
података објавити одређен број научних чланака заснованих на
емпиријском истраживању. Ту ће се говорити о хомосексуалном
родитељству, броју хомосексуалних партнера, насиљу у
хомосексуалним односима, како пролазе деца када их одгаја
хомосексуални родитељ, да ли и колико често хомосексуалци
прелазе на хетеросексуалност, хомосексуалном силовању.
Наше друштво се мења због ЛАЖИ о
хомосексуалности.
Осим Божјим уплитањем, једини начин да се
човек бори против моћне лажи јесте да је разоткрије – и
докаже да је то ЛАЖ.
Ако се само каже да је нешто лаж, то нема
много ефекта.
Лажи морају да се оповргну у складу са
одговарајућим стандардом расуђивања.
За сада, научна литература – то јест, чланци у
научним часописима – јесу место где лажи треба разоткрити и
одредити истину.
Позивање на разум, Свето Писмо, традицију,
философију – све то је постало мало важно у нашем друштву.
Американци су тренутни "господари света". Ми
смо практичан народ, и наше друштво тврди да оперише
"научним чињеницама". Научне чињенице се морају прикупити и
објавити да би се прекинула река лажи медија и академског
света.
Без вас наши напори би ослабили. Заиста смо
вам захвални.
Изгледа да ћемо ове године бити још
продуктивнији.
Финансирање је опало од 11. септембра.
Молимо вас да нам помогнете да 2002. година
буде година добитака, а не штедње.
Family Research Institute
POBox 62640
Colorado Springs, CO 80962
[phone 303 681/3113]
www.family reserchinst.org |
