|
АНТИСЕМИТИЗАМ ЈЕ И СКРИВЕНИ
АНТИСРБИЗАМ
приказ проф. Растка Јевтовића
Животни подстицај за писање овог дела дало
је суђење професору у пензији Живојину Савицу, аутору књиге
"Јевреји у огледалу Светог писма" и др Ратибору
Ђурђевићу чија је Хришћанска књига- ИХТУС издавач истог пред
Окружним судом у Београду, а по тужби Јеврејске општине
Београд, која је у наведеном штиву пронашла "увредљиве
антисемитске" коментаре о јеврејском народу! У одбрани се др
Ратибор Ђурђевић позива на Свето писмо и речи Владике
Николаја Велимировића, углавном из дела "Речи српском
народу кроз тамнички прозор". У последњих неколико
година интензивирају се напори јудејских и секуларистичких
мислилаца у нашој средини да се омаловажи мисао епископа
Николаја Велимировића, то јест да се он представи као
антисемита. Тешко да се тиме може нарушити немерљив углед
који овај подвижник-архијереј Српске православне цркве има у
нашем народу, те се не могу отети утиску да се кроз напад на
схватања Владике Николаја врши лоцирање ноншалатно одабраних
"непријатеља јеврејства" међу савременим Србима. А ту је др
Ратибор Ђурђевић несумњиво један од значајнијих, како се и
каже у једном од извештаја председника Савеза јеврејских
општина Југославије – Аце Сингера.
У свом делцу – "О бесмислу антисемитизма
и анти-антисемитизма" др Ратибор Ђурђевић разјашњава
логичку неодрзивост овог, за данашње јудејство кључног,
појма.
Аргументи за овај став садржани су у
чињеницама да су семити и Арапи, не само Јевреји, затим да
већину данашњих Јевреја чине јудаизовани Хазари, дакле не -
семити, који се, на пример, у апархејд-држави Израел баве
систематским уништавањем Палестинаца, дакле семита. Осим
тога, др Ђурђевић, следујући Владику Николаја, помиње често
дихотомију – Јевреји/Јудејци: први су такозвани обични
припадници једног народа против кога др Ђурђевић нема ништа,
друго су зликовци и завереници који, почев од библијских
времена у лику фарисеја до данашњих владара из сенке, упорно
раде на рушењу хришћанства.
Др Ђурђевић проницљиво уочава да је
коришћење речи "антисемитизам" батина у рукама јудејских
моћника за дисциплиновање "гоја" Европе и Америке. Овде
сазнајемо да је творац овог термина, бечки новинар и
циониста Теодор Херцл био жртвован од стране својих
"сабораца", јер "сличан се сличном радује". Кроз овај
магични појам спроводи се комплетна духовна страховлада:
контрола мисли и речи, истраживање стања духа у аријевских
народа, бескрупулозна цензура у науци, култури и просвети
којима се намеце пројудејски модел размишљања, дакле
перфидно "испирање мозгова" хришћанској већини која једва да
има права мањине у својој земљи. Испада да не постоји
свеобухватнија етикетирајуца осуда у савременом свету од
прилепљивања квалификације некоме да је "антисемита"!
У том контексту аутор ове књиге посвећује
цело поглавље ове своје књиге страдању оца Жарка
Гавриловића, "проказаног антисемите", то јест
бескомпромисног Христовог војника, који је одбачен од стране
Синода СПЦ као самовољник и малтене отпадник.
У критици изјава и одлуке Синода СПЦ др
Ђурђевић се не устручава од критике и самог Патријарха
српског Павла, који је, по њему, заведен јудеомасонским
утицајима, склон такозваној толеранцији, у суштини
млаковерству, не следујући мишљења Светих отаца о богоборним
Јеврејима. Наравно, др Ђурђевић не намерава да критикује
комплетну личност и понашање Патријарха српског, јер зна да
као хришћанин на то нема неписана права, већ истиче само
један аспект свог неслагања с поступањем главешине СПЦ, а
држеци страну свом пријатељу и сараднику оцу Жарку
Гавриловићу.
Јединственост овог дела нарочито чине два
поглавља - "Антисемитизам је и скривени антисрбизам" и "
Јудејски напад на Србе и западно човечанство". Налазећи
скривени смисао анти-антисемитске кампање у најдиректнијем
удару на хришћанство, др Ђурђевић настоји да у ова два
поглавља објасни технику тог "напада из самоодбране који
треба да има убитачно дејство". НАТО бомбардовање
Југославије и режираље америчког 11.9. 2001. само су логичне
последице такве стратегије . Крајњи циљ обе акције је
разарање нејудејских простора моћи у савременом свету и
стезање омче око врата поробљеним "гојима" да би са што мање
отпора легли под чизму Новог (јудејског) светског поретка.
Као и у свим својим претходним књигама др
Ђурђевић се и овде највише служио материјалом из САД, али је
поклонио простора увидањима перјанице србске деснице -
Владимиру Максимовићу, "препуштајући му" већи део поглавља -
"Још један Србин - сведок јудео-масонске завере".
У завршном поглављу "Српска барка у
јудејским вртлозима" др Ђурђевић покушава да скицира програм
Светосавске коалиције која би објединила све националисте. |
