|
АНТИУЧИТЕЉИ
приказ проф. Растка Јевтовића
У грдним се превирањима нашла србска
просвета на прелазу из другог у трећи миленијум: с једне
стране добар део старих кадрова, самим тим и старих метода
рада, неприлагођени програми "новим захтевима времена",
примања која изискују релативно честе штрајкове и социјалне
бунтове, с друге стране водећи део постоктобарског
Министарства просвете са својим реформским и иноваторским
пројектима, један део наставника који се изјашњавају за
промене у просвети и примењују их у раду, најзад и мноштво
семинара и симпозијума о реформи школства где се као
организатори појављују и неке невладине организације, најзад
и Сорош фондација, "хранилица светског духа". У таквим
околностима сам се као православни хришћанин осећао као да
сам измедy Сциле и Харидбе, измеду два зла. Било ми је јасно
какви су домети, могу већ рећи, предашњег, атеистичко-
социјалистичког модела наше просвете, али зато слутим и
какве могу бити последице успостављања новог модела, који ће
бити устројен по узору на америчко школство, како је то на
почетку свог мандата пре две године обзнанио постојећи
министар просвете др Гашо Кнежевић. Јер је једно од главних
обележја тог модела његов секуларизам који има исходиште у
безбожју, тако очигледној појави у савременој Евро-Америци.
Већ многи, рецимо, амерички умови са којима
се, поред осталог, упознајемо у овом штиву закључили да су
сви ти борци за либерализам, људска права, права жена и
деце, националних, верских и полних мањина не само ловци у
мутном, већ и бунтовници против свих хришћанских и
традиционалних вредности.
У многим својим делима др Ђурђевић
анализира америчку унутрашњу и спољну политику, медије,
здравство, привреду, судство, а просвету тек овлаш. Да ли
зато што, можда, није довољно упућен у ову област америчког
друштва? Да ли он сматра да није довољно стручан за
конкретно бављење овим сектором, са својих позиција
антиглобализма, антиционизма и антикомунизма? Баш супротно.
Јер, видећемо у америчком образовању је, итекако, присутно
јудеомасонско конципирање наставних програма на свим
нивоима; њуејџовско обрадивање наставних кадрова, а нарочито
ученика; комунистичко, тачније атеистичко-левичарско
испирање мозгова омладини и старијима.
Суштина америчког образовања, по др
Ђурђевићу, је управо програмирање свести младих људи не би
ли једноставније послужили као механизам за управљање
владарима из сенке. Да ли то знаци да се у Америци или
Јудео-Америци, како је др Ђурђевић назива, не мозе сачувати
слободно критичко мишљење, засновано на здравом разуму? Сам
по себи се намеће закљуцак током читања овог освешћујуцег
штива да се на америчким факултетима пре свега пропагирају
политичке идеје које немају никакве везе са предметима које
стручно оспособљени професори треба да предају.
Та врста идеолошке узурпације и
манипулације виђена је у још јаснијем виду у земљама
такозваног Источног блока, односно у тоталитарним
социјалистичким режимима Источне Европе током 20. века.
Сетимо се само пароле: "Светла цела и образа чиста, познаје
се ко је комуниста." Сетимо се ждановљевске поетике
соцреализма која је била обавезна лектира у свим срединама
Совјетског лагера, која је одређивала како се има писати и
читати књижевност, а тако је било и у другим друштвеним
наукама – све на бази марксистичке догме. У таквој мисаоној
атмосфери Владимир Мајаковски узвикује – "Лева, лева, лева",
а македонски песник Коцо Рацин поручује: "И освета наша
црвена ће бити".
Постоји очити заједнички именитељ тим двама
политичким системима којима управља иста група људи, по
Ђурђевићу, и то су јудеомасонски завереници. На плану
просвете то се види по настојању да се деца у оба резима не
просвећују здравим сазнањима, већ се душевно обликују по
одговарајућим иделошким матрицама и од њих се прави послушна
радна снага која некритички прихвата оно што јој се сервира.
Ови циљеви се формулишу на нивоу државе. Сврха оба образовна
система је баратање емоцијама ученика, њихово одбацивање
традиције и породицног окружења, обликовање нове структуре
личности, пожељне у Новом добу. Матична породица се
одбацује, школа постаје замена њена. Преко школе изводи се
најперфиднији злочин над душом човечанства! |
