|
|
|
3000 ГОДИНА У СЛУЖБИ САТАНЕ
приказ проф. Растка Јевтовића
Веома сликовит поднаслов ове књиге на
запањујуће језгровит начин доноси суштину приче о такозвано
изабраном народу, односно о вероватно највећој историјској
превари западног света - Јудејцима . Др Ратибор Ђурђевић се
придржава дихотомије - "Јевреји/ Јудејци" коју је успоставио
Владика Николај Велимировић у "Речима српском народу кроз
тамнички прозор", желећи да поштеди осуде цео један народ
семитског порекла, а што управо демантује оцене да су
схватања нашег Светог Николаја Жичког "обојена
антисемитизмом". Он збиља у свом предоченом тексту прозива
највеће зликовце човечанства – Јудејце и окривљује их за
обезбожење европске културе и цивилизације, као што је и
истина да у свом другом тексту - "Национализам Светог Саве"
ставља у исти пасус нашег највећег просветитеља и немачког
Фирера. Но, кад чини прво, он даје опсежна разјашњења и сам
тумачи своје оштре речи, позивајући се на речи самог Господа
Исуса Христа, а кад вели друго он мисли на чињеницу да је
Свети Сава утемељитељ прве нације у Европи - и то србске, те
да сваки национални вођа може на њега да се угледа. Ево и
доказа да се схватања Николајевог савременика и следбеника,
др Ратибора Ђурђевића не могу назвати антисемитским и
нацистичким: "Ако се осећате нелагодно док читате тумачење
Владике Николаја о безбожној европској култури као жидовској
подметачини – значи да се ССЈ, синдром страха од Јудејац,
већ увукао и у вашу свест, као црв у наоко здраву јабуку.
Веома је мали број људи и жена у Евро-Америци којима мозак
није испран путем ССЈ. Цео апарат медија, издаваштва и
интелектуалних конвенција у служби је утискивања ССЈ у свест
савремених "хришћана". Разазнавање ССЈ је обележенео као
нацистичка, десничарска појава. То је велика заблуда и
опсена. Нацисти јесу били непријатељи јеврејског утицаја,
али су у себи носили исти онај "квасац фарисејски", како је
Христос назвао систематично одбацивање Његовог откровења и
упорно непријатељство према хришћанству. Тим "квасцем
фарисејским" затровани су и нацисти и комунисти, и атеисти,
и либерали и демократе."
Разобличавајући Јудејце и у овој књизи, др
Ратибор Ђурђевић нас упућује на Талмуд као њихов извор и
полазиште. Још једном се упознајемо са неким поставкама овог
(не)светог јудејског штива, са идејама, које су додуше
извадене из контекста, али које својом разорном
деструктивношћу и антихришћанском поруком "плене". Оне се
заправо истичу својом нељудскошцу, јер оправдају сваки
злочин против нејеврејског човечанства, свако суђење
нејеврејима, њихову употребу као ствари, њихово третирање
као стоке ...
Не само да у талмудизму др Ђурђевић
проналази клицу неморалне заразе и изопачења рабина и преко
њих - других Јевреја, већ и узрок моралног и духовног
суноврата данашњих Евро-Американаца којима су суптилно и
целовито, и то преко духа, овладали јудејски зликовци. Тако
се бескрупулозне и нељудске мисли из Талмуда остварују у
свакодневном животу већине данашњег Западног света који је
преко медија, просвете, здравства, судства, надасве политике
поробљен и усмерен ка нехришћанском, чак и антихришћанском
начину живота. Јеврејски рабини, који нису никакви
свештеници, већ реформаторски службеници у јеврејској
заједници који обављају венчања, сахране и слично, по
Ђурђевићу су главни покретачи атеистичког и секуларистичког
напада на хришћанство.
Медутим, списак непријатеља хришћанства је
дакако много шири. Практично, на основу Ђурђевићевог увида,
испада да су сви људи на одређеним положајима од друштвеног
значаја у Евро-Америци пропагатори нехришћанства. Пресудни
њихов мотив може се наслутити, али нам аутор овог текста
даје још један: њихова програмираност од стране јудејских
банкара и циониста преко јудео-масонерије. Данашње значење
реци "фарисеј" је, пре свега, етичког карактера: то су људи
који једно говоре, друго чине. По др Ђурђевићу то је њихов
психолошки предуслов да буду подобна јудејска радна снага, а
сем тога и следеће особине: неморалност у сваком погледу,
малодушност и душевна метиљавост, либерална или комунистичка
идеолошка задојеност. Посебна "посластица" овог истраживања
је хватање непријатеља хришћанства, самим тим симпатизера
јудејства у крилу саме Римокатоличке цркве на тлу Америке
чиме се аутор надовезује на своје дело "Продор
јудеомасонерије у Римокатоличку цркву". Он је чак сковао
нови израз – "хришћански ционисти", као што је, рецимо,
проказани велачасни Фолвел, да би означио једну сорту међу
свештенством која својим ставовима и наступима индиректно
потпомаже борбу за стварање, одржавање и проширивање
израелске државе што је заоштрени пример "хришћанског"
служења Јудејцима. Обратимо пажњy на наслове у поглављу -
"Синдром страха од Јудејаца и испирање мозга Американцима":
"Хришћански ционисти занемарују опомене и
настављају да продају своје душе ђаволу", "Хришћански
ционисти се братиме са уништитељима хришћанства",
"Хришћански ционисти сарадују са непријатељима Христа и
Америке", "Хришћански ционисти - гоји " , "Хришћански
ционисти су опасност за Америку"...
Једно, пак, поглавље ове књиге носи назив –
"Изабрани народ – од Бога или од сатане". Који су то
злотвори човечанства у трихиљдугодишњем служењу ђаволу? Др
Ђурђевић их експлицитно именунује: "крвожедни Јевреји",
"савремени ционисти", "јеврејски нацисти", "хазарска зла".
На примеру Сједињених Америчких Држава писац овог дела нма
назначује које то организације управљају савременим светом:
Трилатерална комисија, Билдербергери, Римски клуб, Велики
Оријент, Шкотски обред, Банка федералних резерви, Тејвисток
институт...
Упознајући нас са свим главним носиоцима
зла у савременом свету, др Ђурђевић има очигледну
будничарску амбицију, он жели савременим хришћанима, али и
Јеврејима, како сам помиње у глави – "Зелео бих, такође, да
се пробуде и Јевреји", да отвори очи и да их окрене ка борби
за традицију, веру, нацију, породицу, за све оне вредности
које опстају већ хиљадама година као Божје творевине. |