|
Хришћанство заглибљено у кал јудаизма
Хришћанство и савремена култура су неспојиви
Моја схватања очигледно не припадају
владајућем ставу и вери већине интелектуалаца на Западу.
Сматрам да су у тешкој заблуди и током времена сам формирао
план да почнем да пишем серију књига под општим насловом
The Demoniac Maladies in the Western Culture: Freud, Marx,
Skinner and Other Ugly Pagans - Демонске болести у западној
култури: Фројд, Маркс, Скинер и други огавни пагани.
Прва свеска те серије је била The
Contemporary Faces of Satan - Савремени ликови Сатане.
Обухватио сам у њој многе патолошке појаве: хедонизам,
суноврат карактера, дрогирање, мистицизам, "напредност",
попрошћавање манира, сексолатрију, развраћање младих под
видом "обавештавања", владу руље (охлократију), компулсивни
рационализам, итд. Евро-амерички човек је заменио склад
хришћанског поретка, вере и живота за простачки атеизам и
животињску аморалност. Напустио је узвишено хришћанство да
би прихватио материјализам и моралну тупост опаких фарисеја.
Овде је најдубља тајна Западне културе:
евро-амерички човек је прекинуо свој додир са Богочовеком
Христом и приволео се сировој, јудејској, материјалистичкој
"религији". То масонско паметарство му се стално нуди као
нова секуларистичка (незнабожачка) мудрост. Мали број
Евро-Американаца је духовно довољно зрео да разазна да је
јудео-масонска лажна религија постала вера већине у Западном
свету и да је хришћанство сведено на религију мањине. Да ли
је то 5% или 30% становништва, није много важно.
О јудејској превари
Кад сам писао The Hoax of Freudism био
сам и сам полуслеп и под делимичном културном анестезијом за
ту ружну стварност. Требало ми је више од петнаест година
читања, размишљања и писања да сагледам непријатну истину о
времену и култури у којој живим у Америци. У књизи Савремени
ликови Сатане погледао сам изблиза на суровост и крвопролића
XX века, на моралну распојасаност, на сурвавање људског
карактера кроз "сексуалну револуцију", егоцентричност,
дроге, неморал, секте и друге лудости и болести
Евро-Америке.
У другој књизи објављеној исте године (1985.),
The War on Christ in America - Рат против Христа у
Америци раскринкао сам либерално-атеистичко
непријатељство према хришћанској основи америчког друштва и
културе. Анализирао сам напад незнабожаца (јудео-масона)
против хришћанства кроз левичарске политичке махинације,
кроз медије и кроз лево-либерални исполитизирани судски
систем.
Пошто је ове две обимне књиге (са преко 900
страна) одмах снашла општа осуда незваничних, али веома
ефикасних приватних цензора "америчке" демократије, дошао
сам до јасних закључака о природи туђинске контроле над
америчким јавним животом. Њих сам изложио у двотомној
студији The F.O.J. Syndrome in America: Brainwashing of
Americans into a Special Neurosis, the Fear of the Jews. A
Psychosocial and Political Inquiry About the Real U.S.
Rulers, Pharisees/Zionists. У преводу: Синдром страха
јудејскога у Америци: Испирање мозгова до специјалне
неурозе, синдрома страха јудејскога. Психосоцијална и
политичка студија о стварним владарима Америке, Фарисејима и
Ционистима, 1987. Наслови двају томова изближе
означавају налазе предње студије: том А, Bamboozled
Americans and Their Vile brainwashers, Американци и њихови
огавни испирачи мозгова и том Б, A Natin of Dupes,
Sheep and Wimps? - Американци - Нација насамарених, оваца и
шоња?
Био сам очигледно на трагу једне велике и
опасне тајне - о томе како су Јудејци продрли у све области
живота једне моћне, али обрлаћене нације, и увукли се у саму
свест Американаца, у њихову културу и колективне реакције.
Ова књига о фројдизму, која је у Вашим рукама, описује само
један мали иако важан сектор поробљавања Американаца и
осталог света кроз тобожњу "дубинску психологију".
Кад сам ту књигу писао крајем 1960-их година
јудејска копрена је донекле била и на мојим очима, иако мало
разлабављена мојим хришћанским отпором против туђинске
психологије коју су наметали у Евро-Америци са свих страна.
А и да сам видео јасно као данас, вероватно се не бих усудио
да о томе говорим, а још мање пишем, јер би то значио крај
моме професионалном раду у Америци у области клиничке
психологије. Прогласили би ме умно поремећеним, фашистом,
настраним човеком, антисемитом.
Отпустили би ме из службе, нашли начина да ми
одузму дозволу за клиничку праксу као што су учинили са
мојим пријатељем др Бенџамином Куком, чије сам страдање
описао у књизи чији је радни наслов био U.S Patriots,
Victims of the Z.O.G. - Ционистичке Окупаицоне Владе,
која је 1996. изашла под српским насловом, Ругобе и лажи
америчке демократије, а коју је Iсhtys Books у Америци и
Ихтус Хришћанска књига објавила 1995. на енглеском под
насловом The Dark Underside of American Democracy - Тамна
страна америчке демократије. Кук је отворено говорио против
јудејске контроле академског и професионалног живота у
Америци.
Атеистичка револуција
Промена у моралним и духовним ставовима је
огромна - права секуларистичка, атеистичка револуција и у
Америци и у Европи. Фројдовштина је само један од отрова
којима је разједена хришћанска култура у Евро-Америци и
замењена једним плотским, сировим, мангупским гледањем на
свет. Што је једном изгледало неморално и простачко гледање
на ствари, постало је преволађујући поглед на свет у
Евро-Америци. Када су почетком овог века фројдовци држали
предавања о својим пансексуалистичким схватањима у оквиру
професионалних скупова, неки од професора психијатрије су
протествовали да се такве идеје могу расправљати у
полицијским извештајима о моралним преступима, а не у току
конференције психијатара.
Промена у менталитету је запањујућа (и
ожалошћујућа за оне који гледају на културу кроз Христа и
класичну моралност). "Сексуална револуција" није празна реч
ни јудејско хвалисање. Онај сексуално натопљени жаргон којим
се некад служио европски полусвет постао је језик књижевних
расправа, социолошких разматрања или конверзације школованог
света. Попрошћавање свести се догађало у свим друштвеним
слојевима а предњачили су фројдовци - психолози и психијатри
као и остала либерална булумента.
Кад сам студирао за докторат из клиничке
психологије, рецимо, хомосексуално настројени студенти су
сматрани недозрелим и неморалним и упућивани су или да
напусте врсту студија које ће водити раду са индивидуалним
пацијентима или да иду на "анализу" тј. принудну
психотерапију. Диплому би добили само ако би њихов аналиста
потврдио да су ставили хомосексуалне тежње под контролу.
Двадесет пет година касније, у Америчком удружењу психолога,
које броји преко 50.000 чланова, званично је одобрен одбор
за заштиту хомосексуалиих права и за борбу против оних који
имају "предрасуде" против педера. Мали број нас нормалних
старих психолога је дао оставке на чланство, а против
подршке коју је Удружење давало педерима, које је и Фројд
сматрао болесним. Остали - кукавице - приклонили су главу
под притиском перверзњачког лобија. Америка и Европа тону у
шљам паганског неморала и пометености.
О овом аспекту фројдовштине нећете наћи много
у књизи која је пред Вама. Признајем необавештеност којој
сам био подложан у то време као и практични кукавичлук.
Једино се цинично тешим да је 99,9% мојих колега у Америци
остало заглибљено у конформизам према јудео-америчкој
стварности. Ја сам се бар под старост ослободио незнања и
страха и ето написао Вам у књигама објављеним од 1985.
истину о Јудео-Америци. Оно што ћете даље читати је истина,
али је прекривена велом научности, "објективности",
уздржаности и безбедносне опрезности. У белешкама ћете наћи
пуну и смелу истину.
У тим фуснотама ћете видети духовну и моралну
раздаљину коју сам превалио од 1970-их. Текст из 1974. је
остао прилично неизмењен, док фусноте обележавају оно што
нисам јасно знао 1970-их година. али што сагледавам у свој
ругоби 25 година касније.
Опсена "антисемитнзма"
Да бисте видели како је апсолутна контрола
јудејских стражара над мислима и схватањима, поменућу Вам
моје искуство са једним америчким критичарем ове књиге. Били
смо у пријатељској преписци поводом прибирања чланака за
књигу коју сам приређивао у исто време, Direct
Psychotherapy: 28 American Originals - Директна
психотерапија: 28 оришналних америчких метода. Трећи том
(који никад није био објављен), носио је назив International
Developments - Интернационални правци развоја. Послао сам му
The Hoax of Freudism за његову оцену. Свидела му се у многом
погледу, али је приметио да "постоји извесна доза
антисемитизма у њој". Читаоци главног текста (не и касније
додатих белешки) могу сами пресудити да ли има икаквог
"антисемитизма" у том тексту. Напрегао сам се да се досетим
шта му је створило тај утисак. Једино сам видео да му се
могла не допасти одбрана Јунга од неразумних јеврејских
напада.
Како су често и обдарени интелектуалци слепи
за предрасуде својих група! Ја сам рукопис ове књиге (The
Hoax) слао у више од 80 издавачких кућа и већина ми није
ни потврдила пријем мога писма. Зашто? Зато што сам очито
писао критички о јудејском хероју Фројду. То је
анти-антисемитска предрасуда. Нема сумње да Јевреји у САД
осуђују сваки протест против туђинске идеологије коју Фројд
представља за нас независне мислиоце. Зар немамо право да се
бранимо од туђинских зараза и болести?
Због те јудејске доминације над професионалним
и културним тржиштем, морао сам да уложим више хиљада долара
да субвенционирам излажење књиге. Ми смо у културном рату:
две опречне идеологије - секуларистичка, материјалистичка,
антихришћанска против хришћанске, (философски) идеалистичке.
Ту могу бити неутрални само кукавице и плиткоумници.
Трајна вредност ове студије
Правоверна фројдовштина има све мање
присталица и занесењака. Бар тако изгледа у Америци, а
Европа каска иза ње, док Србија као и остале недовољно
секуларизоване земље покушавају да не заостану у западњачким
празноверицама. Не желим да будем циничан, али ме бујање
идеја у Евро-Америци, нарочито за последња три века, подсећа
на шећерну вуну коју продају деци на вашарима. Деца се грабе
за та лепо обојена влакна, једу их и углавном само себи
убрљају нос!
Објективно говорећи, Фројд је донекле стављен
на место које му припада: без обзира на објективну вредност
његових идеја ("теорија" система), вештом и упорном
промоцијом његових учења његови партизани су га избацили
међу наводно врховне мислиоце савременог човечанства и
створили моћан утисак на стручну и нестручну публику. Како
се може закључити према овој књизи, Фројд је распростро више
заблуда него истина, али му у крајњој линији неће припасти
место важније од Месмера, Таркоа или Жанеа. У том случају би
ова студија о фројдовштини имала више историјску него текућу
важност.
Желео сам да ова књига постане више од тога.
Фројдова мисао је само један од многих корова који бујају на
њиви обесхристовљеног, јудаизованог европског интелекта.
Многи од Евро-Американаца су се ослободили фројдизма, али и
заплели у друге полумудрости: бихејвиоризам, логички
позитивизам, гешталт-роџеризам. Листа је дугачка и још
расте. После толиких лутања за разним лажним мудрацима,
требало би да се паметни људи окрену јединој мудрости -
Јеванђељу Исуса Христа. Оно једино нуди праву слику човека и
његове психе: човек је духовно психосоматско биће. Такву
философску поставку је прихватило древно хришћанство. Човек
је носилац бесмртног духа-душе, и психе-интелекта, разума,
страсти, племенитости, човечности, као и тела – физиолошких
функција. Западни мудраци су свели човека на две димензије и
по сатанизованом, јудаизованом интелекту порицали Бога,
бесмртност и постојање Духа. И медицина и психологија и
философија су сведене на пљоснато дводимензионално поимање
човека и света. То је главна, обездуховљена претпоставка
које се треба ослободити. Тај задатак је и главна сврха ове
и других мојих књига: да се ослободимо подложности свесним и
несвесним фарисејима, мрзитељима Христа и Његове Светдости.
Није важно да ли се они шепуре под видом философа,
мистичара, психолога или атеистичких и "либералних"
научника.
На жалост, психологија и психијатрија у Европи
и Америци, као и међу идеолошким системима јудео-масонске
идеологије (секуларизам) су наставиле правцем којим је и
Фројд ишао. То је правац психо-философирања и паганске
псеудорелигије. Бихејвиоризам, гешталт, трансакциона
анализа, биоенергетика, терапија интегритета,
рационално-емотивна психотерапија и сијасет других озбиљних
и неозбиљних система ничу (поготово у Америци у којој од
постанка цветају секте као печурке после кише). Изгледа да
сваки подузимљиви психолог и назови-психолог, измишља свој
систем, организује радионице и семинаре и успоставља свој
круг поштовалаца и следбеника. У књизи Фројдизам и
"психотерапије": Древне антихршићанске јереси у модерном
руху, 1998. писао сам о неким од тих празноверица и лудорија
које се у савременом свету продају као психотерапија. (Та је
књига један део већег опуса The Contemporary Faces of Satan,
Савремени ликови Сатане, објављеног 1985. у Америци).Упркос
назива, у свим тим наводним психотерапијама не ради се о
"лечењу душе" него о потајном усађивању јеретичког,
антихришћанског погледа на свет, иако се то нигде јавно не
признаје. То је суштина и намена модерне психологије,
психијатрије и осталих "друштвених наука". У ствари то је
неопагански, "научни" поглед на свет, човека и његову
стварност. Ми смо уназађени и заведени у паганство какво је
било у првом веку после Христа као и за двеста последњих
година у Евро-Америци. Древним Римским царством су колале
разноразне источњачке вере и култови, мистерије и
философије. Био је то свет у распаду, баш као овај у коме ми
живимо. Хришћанство је у току три века мучеништва најзад
савладало тај поремећени свет и унело мир у неке од душа и
свести. Ту се налази и за нас и за наше савременике спасење
од хаоса, демонских надахнућа и лудости, прокријумчарених
међу публику као научна знања о човеку.
Ту је и трајна вредност ове књиге. Кад смо
анализом разних аспеката фројдовштине нашли у њој више зла,
заблуда и лажи, шта да се каже за мање разрађене
псеудорелигије? И још важнија намена и корисност ове књиге:
они који су лансирали фројдовштину, још увек кују планове да
онеспособе хришћанство, да га замене синтетичком,
јудео-масонском, пантеистичком, материјалистичком лажном
религијом. Ко се ослободи заводљиве фројдовштине, тај ће се
лакше одбранити од многих других јереси које се нуде као
замена за потиснуто хришћанство. У том видим дугорочни
допринос ове књиге – да помогнем да се људи не упусте у
незнабожачке маштарије и бесмисао. Неизречена порука ове
књиге је анђеоско упутство народне песме:
Бјеж у цркву, Краљевићу Марко,
Зар не видиш ђе ћеш погинути!
Још једна вредност ове књиге за Србе
У књизи Србин повратник међу Новосрбима, из
1994. ја сам недвосмислено говорио против српске подложности
западњачком, незнабожачком мишљењу. На данашњим
универзитетским курсевима психологије, психијатрије и
психо-терапије, фројдовске и још горе лудости озбиљно се
предају и у наводно ученим књигама, часописима, новинама и
телевизијским програмима распредају. Студенти и други неуки
Срби све то гутају као дубоку мудрост. Тако се шире
евро-америчке измишљотине и нагађања о човеку као последња
реч "науке" и менталног здравља.
Србима је потребно да се ослободе паганских
бунцања и лудости и да се присаједине хришћанском гледању на
човека, Бога, моралност и поредак живота. Фројдовштина је,
поред марксизма, најотровнија заблуда Евро-Америке. (Владика
Николај Велимировић је негде 1930-их година држао у Београду
предавање на тему "Три авети европске цивилизације: Фројд,
Маркс, Ниче"). Ја ову књигу нудим српској публици са
нескривеном намером да се ослободи луциферских схватања и
врати вечним и благодатним истинама и животу који је на њима
заснован. Европљани су нам продали тантузе за златнике; то
што су они искрено веровали да су то заиста дукати не би
требало да нас Србе, Словене, Православце држи у заблуди.
Ова књига се индиректно залаже за освешћење Срба и враћање
духовном родитељу рода нашег, Боголиком Светом Сави и
његовом Православљу. |
|