|
|
|
НАЦИОНАЛНИ ХРИШЋАНСКИ МАНИФЕСТ
приказ проф. Растка Јевтовића
Дела веома плодног писца националистичко-
антиглобалистичког усмерења, јединственог у данашњем српском
роду носе веома оштре наслове, аналогно њиховој садржини. Од
"Тајних рушитеља јеврејства и хришћанства" преко
"Продора јудеомасонерије у Римокатоличку цркву",
"Ругоба и лажи америчке демократије", "Злотвора
човечанства", "Сатане у савременом свету", затим
кроз "Фројдизам као подвала", "Секуларизам и
неопаганизам" до "Повратка Србина међу Новосрбима"
и "Туђинских опсена у српским главама".
Тематски се дела Ратибора Ђурђевића, сва
издана у "Ихтусу", могу поделити на девет области којима се
баве: јудејско питање, облици анти-хришћанске борбе кроз
историју и у данашњици, глобална политика светских моћника,
духовно и морално стање савремених Евро-Американаца, судбина
српског народа, фројдизам као лажна наука, морална проповед
и мисија самог Ратибора М. Ђурђевића међу садашњим Србима,
његова сопствена аутобиографија.
Српска десничарска мисао након Другог
светског рата донела је код нас, а још више у расејању,
неколико значајних мислилаца. Др Марко Марковић и др Ратибор
Ђурђевић су вероватно најстарији меду њима. Док је први у
кобном времену Брозославије емигрирао у Француску где је
радио и стварао деценијама, где и сада живи, активно пишући,
други је уточиште на измаку Другог светског рата нашао прво
у чувеном Еболију у Италији, једном од познатијих центара за
збрињавање пребеглих "реакционарних снага" из грађанским
ратом и Немцима разнесене - нам родине, а затим се трајно
настанио у САД чији је и данас држављанин. Међутим, др
Ђурђевић се 1992. године, први пут од бегства, нашао у
домовини да, како каже у својим књигама, помогне ојачавању
националне свести у духовно онемоћалим Србима који су
обележени, по његовом мишљењу, проклетством живота у
комунистичкој Југославији, па их , не без пежоративне
конотације, назива Новосрбима. Прво његово мисионарско дело
је покретање Светосавске књижевне заједнице, затим издавачке
делатности "Ихтус" - Хришћанске књиге, која је до сад поред
неколико десетина његових наслова, објавила барем десетину
текстова домаћих и страних аутора, углавном из друштвених
области на које је и Ђурдевићев интелектуални труд
превасходно усмерен.
Ђурђевићев приступ поменутим темама је,
углавном, феноменолошки. Он је по образовању и звању
клинички психолог, чак је стекао и постдокторски статус у
истраживачком тиму Виктора Франкла, али се он више од тога
дичи "Наградом за литературу о КРИМИНАЛНОЈ ПОЛИТИЦИ" коју му
је доделила угледна америчка стратешка организација Лорена
Патерсона. Копију тог признања, својеврсног трофеја можемо
видети на задњим страницама Ђурдевићевих књига.
"Национални хришћански манифест" је, као и
већину својих дела, Ђурдевић написао док је у САД био у
табору конзервативних мислилаца-бораца против јудејске
превласти у америчкој политици и држави уопште, а доцније је
свој преведени текст допуњавао, претварајући га у својеврсну
компилацију својих текстова из различитих фаза, варирајући
његов обим и садржај из издања у издање. Овде сазнајемо чиме
је овај писац био подстакнут да напише изворну верзију овог
дела, како су на њега реаговали његови истомишљеници -
амерички држављани, али и какве опреке на путу до медија је
већ у Сједињеним Државама имао због својих радикалних
антијудејских, не и антијеврејских ставова. Наиме, он
понајвише у "Тајним рушитељима јеврејства и хришћанства"
инсистира на дихотомији: Јевреји су народ, против кога др
Ђурђевић нема ништа, како каже у својој студији "О бесмислу
антисемитизма и анти-антисемитизма" јудејци су његова
политичка завереничка елита која се именом овог народа служи
као параваном као што се њена подвала састоји у томе да је
већ вековима иза значајних хришћанских имена стајао "неко
други".
Али, то је већ изанђала прича за српску
интелектуалну елиту.
У српском издању, дакле, "Национални
хришћански манифест" чини саставни део едиције
Ђурђевићевих књига под називом "Хришћанство и Срби" где се,
поред осталих, нашла симпатична и веома корисна "Здрава
психологија за младе Србе и Српкиње". То је ретка књига међу
савременим Србима по изворној, непомућеној конзервативности,
а, у исти мах, анга-жованом конструктивизму идеја њеног
аутора. Наспрам трулежне матрице западноевропске
цивилизације која је, барем на крају претходног столећа,
овладала на овим просторима, Ратибор Ђурђевић се у њој
залаже за повратак Срба вековним вредностима сопствене
традиције путем ожив-љавања духа светосавља и Православља,
јер се кроз ту духовну, невидљиву борбу, најпре у души
сваког човека, а потом и на колективном, то јест националном
плану бије борба за опстанак Срба на сопственом тлу, а самим
тим – Срба уопште.
Бивајући и у "Националном хришћанском
манифесту" беспоштедни критичар савремене западне
цивилизације, др Ђурђевић, кроз призму своје нарације о
политичком покрету "Памјат", који у Русији активно делује
већ више од једне деценије више као морални него
политичко-економски фактор, заправо велича здраву националну
свест највеће православне нације или макар једног њеног
освешћеног дела. То констрастирање две водеће политичке и
војне силе света у овом штиву јесте црно-бело конципирано са
јасном намером аутора да закључи да сво зло које је у свим
сферама друштва обе државе било или јесте присутно потиче од
истог феномена. Бољшевици су, сазнајемо и из ове Ђурђевићеве
књиге, јудејско масло што је у Русију стигло са Запада. Нико
други до Јудејци, по Ђурђевићу, креирају и садашње јавно
мњење, спољашњу и унутрашњу политику, економију, судство,
здравство, школство у САД. Једно од поглавља "Манифеста"
зове се "Злодела антихристовске нације". А како су "Јудејци,
оруђе Сатане" (назив једне јединице у "Манифесту"), мисаони
круг се да лако затворити. Многи, међутим, историјски
догађаји, као и судбине појединаца на Старом и Новом
континенту, потврдују на известан начин овако оштро изнесене
ставове Ратибора Ђурдевића.
Посебна вредност "Националног хришћанског
манифеста" јесте заснивање основних начела његових на
идејама исказаним у делима Достојевског и Солжењицина код
Руса, а Владике Николаја Велимировића код Срба. Иако се
позивања на далекосежне идеје ова три горостаса врши мимо
научне методологије, аутор "Манифеста" виспрено хвата одјек
њихов у данашњем времену и пројектује то на план
свевремене-невидљиве борбе. Тако се релативно лако упознаје
систем идеја Ратибора Ђурђевића. Он овде има и "јунака нашег
доба", проналази снагу хришћанске крепости у мисионарској
улози оца Жарка Гавриловића, ревносног бранитеља угрожене
српске части у времену опште расхристовљености и
обезљудености.
Најзад, да ли овакво штиво треба данашњем
српском читалаштву? Ништа мање од поплаве текстова
белосветских литерата и метамодерниста. Ми се помоћу
"Националног хришћанског манифеста" упознајемо са једним
током српске националне мисли који је био, не само из
идеолошких разлога, скрајнут од овоземног одласка оца
Јустина Поповића и који је остао сачуван једино у Српској
православној цркви. То је у својој дубини светоотачко
апологетско вредновање непријатеља Христа и хришћанства.
Целокупним својим опусом Ратибор Ђурђевић износи тај сплет
учења и схватања из окриља Цркве у олујни простор света. |
