|
МЕМОАРИ МИТРОПОЛИТА ЈОСИФА
Противници љотићеваца, а нарочито Српских
добровољаца, тврде да су добровољци били "Љотићева војска",
да су носили "немачке пушке о рамену", да су носили "немачке
униформе". Кад науме да клеветају Димитрија Љотића, потражу
неке "Мемоаре" Митрополита Скопског Јосифа, који је под
непријатељском окупацијом замењивао патријарха српског
Гаврила Дожића, заточеног прво у манастиру Раковици, потом у
Војловици код Панчева, а онда у концентрационом логору у
Дахауу крај Минхена у Немачкој.
Наводио, Митромолит Јосиф написао је негативно
мишљење о Димитрију Љотићу и "ономе што је под
непријатељском окупацијом радио".
Написана је на писаћој машини Епископа
Браничевског Венијамина такође изјава против Љотића. Оно што
Милослав Самарџић и поп Џомић нису знали, чињеница је да је
владика Венијамин био пријатељ Д. Љотића, члана епархијског
управног одбора и пријатеља Браничевског епископа. Али, Удба
је све то добро знала.
После такозваног "ослобођења", Удба, или Озна
– како се тада звала, затражила је од Митрополита Јосифа да
напише пашквилу против "слугу окупатора", у којој би
централна личност био Д. Љотић. Митрополит, који под
окупацијом није хтео да осуди партизански устанак, од био је
да и сада заузме "страну" друге "партије" Можда није схватио
да се комунисти држе оне: "Ко није с нама, тај је против
нас". Озна је сама саставила "Мемоаре" и поднела Митрополиту
да их потпише. Кад он то није хтео, Ознаши су га претукли у
цркви Вазнесења Христова (Радивоје Петровић, "Жртве
надјачале злочин", Политика 21. 12. 2005). Као први човек
комисије за истраживање злочина над Србима у НДХ, Митрополит
Јосиф знао је где се прикупљени материјал налази, па се
можда успротивио да га преда новој власти. Свакако је и то
био разлог да га Ознаши пребију. Касније, кад се ослободио
дужности заменика патријарха српског, био је "заточен у
манастиру Ваведење где му је и данас гроб" (Исто).
Као стари комита, борац са пушком у руци на
Челопеку, Митрополит Јосиф се ничег није плашио, а бојао се
Господа Бога. Да је он аутор "својих Мемоара", он би их
објавио након повратка патријарха Гаврила Дожића. Ако се
патријарх Гаврило не би сложио да се такав памфлет објави,
Митрополиту се давала прилика у време патријарха Викентија,
за кога је био ауторитет.
Митрополит није објавио те "Мемоаре", јер их
је писала Озна, комунистичка полиција.
Светомир Р. Пауновић
књига "Свети Владика Николај Србски и његови поштоваоци и
обожаваоци"
Београд 2006. године. |
|
