|
Мала Милица Ракић нови српски светац
Српска Православна Црква покренула
иницијативу
да се трогодишња НАТО жртва канонизује
Уколико заживи култ у народу, Сабор СПЦ ће
донети свечану повељу о проглашењу Ракићеве за светицу. У
именослов светих Срба до сада је уведено 77 личности.
Српска православна црква покренула је
иницијативу да се трогодишња жртва НАТО Милица Ракић
прогласи за новог свеца СПЦ. Предлог су недавно обелоданили
умировљени владика Захумско-херцеговачки Атанасије и његов
наследник на епископском трону владика Григорије. Владика
Атанасије је рекао да се фреска мале Милице налази у
манастору Тврдош код Требиња, седишту епископа Захумско-херцеговачког.
На фресци пише: "Св. н. муч. од НАТО. Милица дете". Мала
Милица Ракић погинула је од НАТО бомбе за време агресије на
нашу земљу у пролеће 1999. године.
"Фреска је у манастирској цркви Успења
Пресвете Богородице у једном медаљону, сликана заједно са
осталим мученицима и мученицама. Настала је ове године, а
дело је ђакона Николе Лубардића из Београда. Мала Милица је
симбол страдања и невиности и њена фреска уједно значи да је
ми предлажемо за свету мученицу", објаснио је владика
Григорије.
Према канону СПЦ, да би нека личност била
канонизована, односно проглашена за свеца, потребно је да
буде испуњен један од услова — мученичка смрт, култ у
народу, јављање чудом или да су нетрулежне мошти.
Византијски стил фреске
Фреска мале Милице рађена је крајем јула и
почетком августа ове године. Користио сам две фотографије и
фреску урадио у византијском стилу. Налази се у припрати
храма, на луку који делу припрату од наоса цркве. Величина
фреске је око 60 сантиметара а крај ње је праведна Ана,
мајка светог Василија Острошког Чудотворца и друге личности
које нису канонизоване али је питање времена када ће то бити
урађено — изјавио је за наш лист фрескописац ђакон Никола
Лубардић.
Владика Григорије рекао је за Глас јавности да
је иницијатива прво покренута у локалној заједници, а ако
култ заживи у народу, Свети архијерејски Сабор СПЦ доноси
свечану повељу о канонизацији. Кад "црквена скупштина"
верификује одлуку, пише се тропар свеца, слика се икона и
одређује се дан празновања у црквеном календару.
У именослову светих Срба до сада је уведено 77
личности. Међу прибројаним свецима највише је архијереја СПЦ
— 29, затим монаха, подвижника, испосника и мученика — 27 и
царева, кнежева и деспота — 21. Од овог броја шест је
жена-светица. Према хронологији, први светац је свети Јован
Владимир, зетски краљ који је живео у десетом веку, али је
први канонизован Симеон Мироточиви (Стефан Немања), отац
Светог Саве и родоначелник династије 1205. године. Последњи
је канонизован владика Николај Велимировић, у мају прошле
године.
Осим појединачних празника светих српског
рода, постоје и два збирна или саборна празника — Сабор Срба
светитеља, где су углавном архијереји СПЦ и сабор Срба
светих мученика, где су сви Срби који су пострадали за веру
Христову од Косова до данас. Од иницијативе до канонизације
некад може да прође више година па и векова, а један од
мученика — Теодор вршачки за свеца је проглашен 400 година
после смрти.
П. Пашић
Београд, Глас Јавности, 1. децембар 2004. г. |
