|
НАТО кукавице…
НАТО кукавице су убиле трогодишњу Милицу Ракић
из Батајнице 19. Априла 1999. год. Милица Ракић је рођена у
зору 9. јануара 1996. год. (на Светог Првомученика
архиђакона СТЕФАНА). Њен Брат Алекса је био невероватно
срећан када је добио млађу сестру. Милица је убијена 17.
Априла 1999. год. у 21:45. У малом купатилу у улици
Димитрија Лазаревића Расе број 8, први спрат, Батајница.
Шрапнели су разбили мали прозор и поцепали завесу... Милица
је седела на својој ноши, мајка Душица је напустила купатило
само пар тренутака пре да малој Милици припреми кревет... Да
је смести на спавање. Врата купатила су била отворена, и
шрапнели су пролетели право кроз врата купатила. Било је то
јуче поподне. Стан је скромно намештен, једноипособно
домаћинство. Пуно топлине. Топлине више нема. Лице Жарка
Ракића (43), оца, наједном је добило нове боре. Милицина
мајка Душица је избегла смрт за длаку. Она би желела да је
није избегла. Брат Алекса је окружен пријатељима. "Моје
сестрице више нема" каже он. Када је пуна стакла. Лавабо је
разбијен, плочице изломљене. "А њена мала главица..." чуло
се из суседне просторије. Изненадна експлозија, ништа се
претходно није чуло. Фасада куће је сва у рупама зграде у
броју 8. "Потрчао сам бос у купатило" каже Жарко. Размишља о
речима које је изрекао. Затим, окреће главу у страну. Његов
поглед сусреће Душичин. Гледа у нас. "Узео сам је, стрчао
низ степенице, улетео у кола.... Наставио сам да возим, иако
сам знао да је мртва. Возио сам. У болници, узели су је од
мене." Жаркова сестра Милка Богојевић, професор: "Чула сам
детонације. На радију су рекли да су гађали Батајницу. Моја
снаја Душица се јавила на телефон. Рекла је: Милица је
погођена. Нисам тада знала шта то значи... Сада знам, и не
разумем. Оставила сам сина Илију, шестогодишњака - Милициног
брата. Она му је била најближа... Свима сам рекла да му
ништа не говоре. Рекла сам да ћу му ја рећи ако будем у
стању. Богдан Мириловић (71), комшија: "Моја кућа је преко
пута. Чуо сам детонацију. Онда сам чуо врисак. То је био
најужаснији врисак који сам икада чуо у животу. Онда
кукњаву." Феми Сумети (37) комшија из броја 10, се присећа
да је после експлозије све било прекривено црним димом који
је штипао за очи. У кући преко пута, један од шрапнела је
погодио Дражена Јанковића (21): "Када је експлодирало пао
сам доле. Погођен сам у потколеницу. Јутрос су ми извадили
парче шрапнела из ноге али сумњају да је још остало. Играо
сам се са Милицом. Била је тако весела девојчица. Увек је
трчкала около." Плочице по читавом десном зиду купатила
прекривене су сличицама - цео зид десно од врата. Врата су
била отворена. Смртни хитац је долетео кроз мали прозор.
"Доктор ми је рекао да има лоше вести" казе Зоран
Благојевић, муж Жаркове сестре. То је било у поноћ. Шта није
у реду? Питао сам а да нисам ни био у стању да размишљам.
Жарко је из Босанског Петровца, у близини Дрвара. Дошао је у
Београд у касним седамдесетим. Срео је своју будућу жену у
Бежанији. Њихово родно место је сада у муслиманским рукама.
Жарков отац и мајка су сада у Дервенти, каже он, "живе на
ничијој земљи у ничијој кући". Жарко је механичар, његова
жена Душица је радница. Они су засновали свој дом у Расоној
улици, број 8. "Милица је нацртала слику лала баш претходни
дан за себе", присећа се њена рођака Данијела Дукић, доктор.
"Лале, жуте и црвене." Њихове комшије и њихови пријатељи су
седели на двема софама. Неко је, такође, поменуо судбину!
"Немојте да причате о судбини" казе Жарко. "Немој нико да ми
говори о судбини!" Окрутни непријатељи и тирани пуцали су
издалека, погађајући војни циљ.
Грађани београдског предграђа Ново Миријево,
који су погођени трагичном смрћу трогодишње Милице Ракић из
Батајнице, а једно друго предграђе је предложило да једна
улица понесе име мале Милице. Милица је убијена у суботу
увече шрапнелом из НАТО касетне бомбе "У сећање на детињство
које је брутално сасечено предлажемо да се улица у нашем
предграђу назове према Милици Ракић да би симболизовали све
невине жртве НАТО агресије на нашу земљу" кажу житељи
Миријева.
 |
|
