|
НЕ ПРИЛАГОЂАВАТИ БОГОЧОВЕКА ХРИСТА
ДУХУ ВРЕМЕНА
Свака тежња и покушај да се хришћанство
изједначи, "глајхшалтује" са духом времена, са пролазним
покретима и режимима извесних периода историјских, одузима
хришћанству ону специфичну вредност, која га и чини
јединственом богочовечанском религијом у свету.
У светосавској философији друштва правило је
изнад свих правила ово: не прилагођавати Богочовека Христа
духу времена, него дух времена прилагођавати духу Христове
вечности, Христове боговечности.
Једино тако Црква ће моћи сачувати животворну
и незаменљиву личност Богочовека Христа, и остати
Богочовечанско друштво, у коме људи другују и живе помоћу
божанске љубави и правде, молитве и поста, кротости и
смерности, доброте и мудрости, милости и вере, богољуба и
братољубља, и осталих еванђелских врлина.
Светосавље као философија живота, Минхен,
1953. |
|
