|
ПРАВОСЛАВНИ СВЕТИТЕЉ
(Св.
Јован Шангајски) и балсамовање папе (Јован Павле
II)
Опело, које је обављено 24, јуна, пише један од учесника,
почело је у 6 часова увече, (час одређен Вл. Митрополитом
Филаретом, који је стигао из Њујорка непосредно пред
почетак) и завршено, због множине људи који су се опраштали
од свог упокојеног Архипастира, тек у 1 сат по поноћи. Опело
је служио сам Поглавар Митрополит Филарет, уз саслужење
Архиепископа Леонтија и Аверкија, Епископа Саве и Нектарија,
24 свештеника н неколико ђакона. Нико од учесника неће
заборавити то, по дубини умиљења и узвишености молитвеног
расположења, чудесно опело. Многи су признали да никада нису
имали прилике да учествују у таквој, заиста истинској
духовној свечаности, правом духовном тријумфу покојника. И
поред дубоке ожалошћености, вапаја и плача безбројних
поштовалаца Владике, Архиеписвопа Јована, све окупљене је
обузело неко особито, радосно осећање, које је достигло
врхунац за време трократног опхођења са ковчегом око сабора.
Могло се чути: "Ово као да није сахрана, већ откривање
светих моштију!", или "Ово ме подсећа на литију Плаштанцом
на јутрењу Велике Суботе", говорили су многи, изражавајући
на тај начин своје необично, чудесно расположење. Владика
Јован је шест дана лежао у отвореном ковчегу, и премда је
било веома спарно летње време, од њега се није осећао ни
најмањи задах труљења, и руке су његове биле меке,
неукрућење, иако у погребном предузећу нису вршене никакве
манипулације (балсамовање и сл.) над његовим телом! И
нехотице се, поводом тога, присећамо речи Епископа Игњатија
(Брјанчанинова) у његовом "Размшишљању о смрти": "Да ли је
неко видео тело праведника које је душа напустила? Нема од
њега задаха, не осећамо страх или нелагодност кад му се
приближимо: на сахрани његова туга је помешана са некаквом
несхватљивом радошћу." Све то је, по речима тог истог
светитеља Игњатија, сигуран знак да је "покојник нашао
милосг и благодат у Господа Бога" ("Православна Русија", бр.
14,1966. године). |
|
