|
О ПРАЗНОВАЊУ НЕДЕЉЕ
УРЕДБА О СВЕТКОВАЊУ НЕДЕЉЕ
И ПРАЗНИЧНИХ ДАНА
ИЗДАТА 4. СЕПТЕМБРА 1839. ГОДИНЕ Н° 1493.
"Поводом тим, што народ наш у опште свету
недељу, а и гђе које заповедне Господње празнике, сасвим
опређељењу и вољи Божијој противно проводи, које тиме, што у
те дане, по варошима и касабама чаршију отварају и јавни
пазар држе, које пак тиме, што по неким местима пољске
тежачке послове предузимају и одправљају; и тако уместо што
би те свете дане по закону светковали, а оно их противу
закона обесвећују и безчасте: то да би у народу нашем
једанпут за свагда дојакошње противзаконито светковање
недеље и празника, као вољи Божијој противно престало, а у
место тога, право, законо вољи Божијој угодно и сходно
светковање свете недеље и празника васпоставило се и увело
се, нашли смо се побуђеним на представку врховне духовне
власти сљедећу уредбу издати.
1.
Заповеда се и налаже сваком Србину у опште,
и поименце сваком домаћину у отечеству нашем како варошанину
тако и сељаку, да Свету Не-дељу и остале Господње заповедне
празнике, на славу Божију празнује и светкује, које се у том
састоји, да људи у такве дане приљежно у цркву иду, ту да се
Богу моле, и да му на свагдашњим његовим благођејањима
благодаре а напротив тога, да од сваког општег рада престану
и одпочињу.
2.
Забрањује се сваком Србину у свету недељу
или на Господњи заповедни празник, пољке тежачке послове
предузимати и радити, и то се забрањује, да речене послове
ни домаћин сам нити преко чељади своји, нити пак преко
надничара или мобом сме предузимати.
3.
Забрањује се у свету недељу како по
варошима и по мањим касабама (варошицама) чаршију отварати и
јавни пазар држати.
4.
Забрањује се сваком трговцу и сваком кога
му драго заната мајстору, како по већим варошима тако и по
варошицама и мањим касабама, у Свету Недељу или на заповедне
Господње празнике пазарити, и дућан свој отворити ни пре ни
после подне. (Само бакалнице могу после свршене са литургије
и то не са чаршије, већ изнутра у авлији бити отворене).
5.
Забрањује се онима, који меане и кафане
држе такве у Свету Недељу, или заповедне Господње празнике,
отварати пре, него што се света литургија у цркви сврши.
6.
Забрањује се у Свету Недељу довозити на
колима у варош или икуда дрва, грађу, брашно или друго што
на пазар.
7.
Будући се пак овом уредбом укида пазар у
Свету Недељу, то да би сваки Србин своје кућевне потребе,
које је до сада с пијаце набављати или на пијаци продати
могао: то се овом уредбом за сваку варош и место, где је
обичај био до сада пијацу држати, опређељује шести дан у
недељи тј. субота.
8.
Ова уредба разумева се и за панађуре, који
су уредбом правителственом опређељени то јест да и панађури
не могу бити нити у свету недељу, нити пак на заповедне
годишње празнике, но у дане послујуће.
9.
Да би сваки Србин знао, који су то
заповедни празници, они ће у календару нашем с црвеним
словима бити напечатани, а и свештенство ће свагда напред
такве у цркви народу објављивати.
10.
Уредба ова имаће важност своју од
наступајућег Митрова дне 1839. године, од кога дана нико се
изговором незнања ове уредбе извинити неће моћи."
У Београду, 4. септембра 1839.
године Н° 1493.
Намјесници књажевствог достојанства
Јеврем Обреновић, Тома Вучић-Перишић, Аврам Петронијевић,
Стојан Симић. |
