|
ЗАПАД СЕ ОДРЕКАО ХРИСТА И ХРИШЋАНСТВА
Хришћанство без Христа
Можете ли да замислите хришћанство без
Христа?! То је исто тако као и организам без срца, труп без
главе, свемир без Логоса.
Запад је почео да силази са Христове стазе још
и пре 1054. г, а данас је остала само сенка од имена
Христовог и његовог учења на Западу. Запад је ушао у клинч
парадокса: хвали се Христом, а живи са Мамоном (в. Мат. 6,
24); велича се хришћанском културом, а живи паганизмом,
многобожачким, западноримским тековина човечанства,
престајући да се служи и живи према преузетим Христовим
идеалима. Запад се већ увелико припрема да напусти Христа и
да се врати паганизму, ако већ и није учинио одлучујући
корак у том смеру Тако је, оно што је Јулијан Отпадник
покушао да учини у трећем веку после Христа, данас, двадесет
векова по Господу, учињено много лакше! Сада на Западу
избацују свако хришћанско обележје из устава Уједињене
Европе; бришу се сви корени хришћанске културе, вере и
стваралаштва којим се Запад, до сада хвалио и дичио пред
целим светом. Цео Запад постаје, ако већ до сада и није
постао, једна проширена јудеомасонска колонија.
Чак се на небу Запада све више и ажурније
уклањају симболи хришћанства, пре свега лик самог Христа
Господа, а све се више подиже "змија од бакра" - мједи,
хвале се људи богатсвом овога света, "продају веру за
вечеру", бесмртна душа се мења за привремена материјална
добра. Уместо крста, тамо се све више дижу
кабалистичко-сатанистички знаци: пентаграм, свастика,
пирамиде, обелисци, шестари, угломери. Уместо хришћанских
светаца све се више на небу Запада вијоре тотемске и
фетишистичке заставе и ликови идола, пагански обелиски,
фалусни споменици. Врлине невиности, чедности и светости све
се више повлаче у мрачне избе и колибице, а на позорницу
света улазе свс више осиони богаташи или златни кипови
најновијих паганских богаташа. Храмови Божији све су мањи и
ређи, облакодери пагански све виши и монументалнији. Свако
од нас мора да се уплаши од нове Вавилонске куле коју и
несвесно гради модерно човечанство, У Новом светском поретку
без Бога и без Христа Господа, са Мамоном, Велијаром,
вештицама и вукодлацима модерне електронске технологије
која, се надвила над наш опстанак и прети да истреби човека
са ове планете. Наместо хришћанских врлина живљења, Запад су
напале све страсти и пороци из паганских времена, нарочито
они из времена Содоме и Гоморе. Уместо хришћанске свељубави
и свепраштања, тамо све више царује мржња и освета. Голотиња
се показује у одвратној пози, чедност и невиност се
скривају, беже у горе и шуме.
Уместо хетеросексуалног живота који је људима
и свему осталом одредио Творац неба и земље, Запад се све
више одаје и дичи содомским и гоморским перверзијама:
хомосексуалством, лезбијством, педофилијом, те тамо чак
почињу да пропагирају и скотолоштво. Педофилија, која је до
сада била строго забрањена, ако понекад и скривена, све више
се упражњава свуда у свету, прво зато што се довољно не
санкционише; друго, зато што се боље организује од нормалног
полног живљења; треће, зато што настране личности све чешће
узурпирају све више и веће положаје у друштву и свим
областима друштва, па могу за новац да себи приуште чак и
"забрањено воће".
Исто тако, лопови и мафијаши, они легални и
илегални, кумови и босови, налазе се свуда у свету, пре
свега на Западу, а онда и код нас. Све се прелива из свега,
све кључа и ври, лонац живота савременог човечанства крчка
се у сопственом сосу. Притом, због новца који су отели од
других, те тако себи обезбедили престиж, све више ови
разуздани богаташи заузимају челне позиције у друштву, док
су они који су поштени и радни најчешће доведени на ивицу
глади, па се радије повлаче у позадину друштва, стидећи се
свога сиромаштва пред тако и толико надменим и осионим
новокомпонованим богаташима, затварају у своје куће и
станове, закључавају у самоћу. Први су постали последњи,
последњи први. Хришћани се претварају у слуге и видљиве
робове својих невидљивих господара - јудомасонерије.
Самоћа и отуђеност, сиромаштво и усамљеност све више постају
усуд модерног хришћанина. Он се стиди безбожника, насилника,
тиранина, уместо да се сукобљава и бори за бољи свет од
онога у коме живи. Да се истрајније бори за "своје место под
Сунцем". Верници других вера постају милитантнији,
фанатизованији. Свет се креће све брже ка своме уништењу,
експлозији неслућених размера.
Стога оно што је Господ прорекао за пропаст
Јудејаца који су Га распели "стан њихов да опусти", важи у
глобалу и за Запад који данас разапиње Христа, одриче се
Бога и све више служи самом Мамону – сатани.
О. Жарко Гавриловић, Проклество злочинца,
Београд 2005. године |
|
