|
ДОБРА, АЛИ НЕПОТПУНА КЊИГА
О АНТИХРИШЋАНСКОЈ ЗАВЕРИ
Пастор Тим ЛаХеј, Битка за породицу
Олд Тапан, Њу Џерси, САД, Ревел комп., 1982.
У кратком временском року у току дана које ми
је данас на редном располагању, одлучио сам да се упознам са
књигом коју бисмо вероватно превели на српски језик као део
издавачког напора да разоткријемо антихришћанску заверу.
Прочитао сам већи део књиге и сматрам да она представља
значајан допринос појашњавању "хуманизма" као основне
антихришћанске завере против Цркве, културе и морала. Ипак,
по мом мишљењу, нешто је недостајало овој књизи, као и
већини других књига о овој теми. Књига избегава да помене
јеврејску улогу у садашњем отпадништву од Хришћанства. Да је
та улога минорна, нс бих се бунио против ћутања о јеврејском
непријатељству против Хришћанства. Ипак, ја сам опширно
писао о јудејској завери. Зато ми је у књизи пастора ЛаХеја
страшно недостајао тај аспект пропадања хришћанског
културног утицаја у последња четири века. Као хришћански
пастор и активиста, он би требало да схвата важност
јудаизирајуће улоге секти инспирисаних Кабалом, као што су
пантеизам, деизам, сатанизам, алхемија, масонерија,
секуларни хуманизам, безбожни социјализам, крвави комунизам,
адвентизам, Јеховини сведоци и други. Јудаизирајућих
гледишта посебно има у политички левичарским трендовима.
Говоримо о невероватно важном убацивању јеврејског народа у
све "реформе" у друштвеној, демократској и националној
пракси религије и морала. Хришћанство се гуши у идеологији
надахнутој од стране Јевреја.
Међу милионима послушника који се плаше да
препознају чак и трагове јеврејске доминације у нашој
култури, тобожњи свештеници Христови играју значајну улогу.
Они се понашају као рани хришћански ученици који су се крили
иза затворених врата у Јерусалиму јер су њиме доминирали
садукеји и фарисеји који су управо убили Господа Исуса
Христа.
Наравно, они достојанствено играју ту ниску
игру, одбијајући да изазивају медије и "јавно мњење" и
показујући да нису "анти-семити", без обзира каква су
њихова права осећања и веровања. Пастор Мор, бивши генерал
америчке војске, говори о свом искуству са пасторима Јужних
Баптиста након што је почео да критикује Јевреје као главне
помагаче комунизма и либерализма. Као бивши затвореник
комунизма који су га умало убили у Јужној Кореји и као
искрени патриота и антилевичар, Мор је био често позиван да
говори у црквама и на колеџима о бољшевичкој претњи за
слободу Американаца.
Као поштен и исправан човек, Мор је почео да
говори о извору комунистичке моћи, јеврејским банкарима и
пословним људима. Хришћанин који нормално размишља очекивао
би да таква откровења са одобравањем дочскају амерички
Хришћани, а нарочито просвећени свештеници. Нажалост, десило
се управо супротно. Његови колеге свештеници почели су да
исказују негативан став према њему, па су чак неки од њих и
прелазили на другу страну улице када га виде. Позиви да
говори у другим црквама свели су се на минимум. Свештеници
су се показали као највећи послушници јеврејске контроле
америчког "јавног мњења". Боже ме сачувај таквих Хришћана!
Пастор ЛаХеј, који се иначе успешно бори
против секуларистичке доминације у америчком приватном и
јавном животу, није ништа другачији када се ради о
јеврејској контроли над секуларизацијом и
дехристијанизацијом америчких умова него 99,9% америчких
проповедника: Они поштују табу који забрањује разоткривање
кобне јеврејске улоге у америчком приватном и политичком
животу, моралу и идеолошким питањима.
Пастор ЛаХеј изгледа да има добар разлог што
одбија да помене Јевреје као главне троваче америчког
либерализма и левичарства. Како сам читао даље, наишао сам
на класичан пример ССЈ (Синдрома страха јудејскога).
Пастор ЛаХеј је добро и ефектно писао о
левичарској пристрасности америчких медија, расправљајући о
сталном антихришћанском ставу три главна „америчка"
телевизијска канала.
Антихришћанска пристрасност медија
Класичан пример пристрасности медија догодио
се априла 1980. године. Као одговор на позив за дан молитве,
300.000 Хришћана је кренуло у марш на Вашинггон. Осим милион
људи колико се појавило на шеталишту приликом прославе
двестогдишњице 1967. године, то је био највећи
број људи окупљених на једном месту у историји наше нације.
(Хришћани су чак оставили град чистији него што је био пре
него што су они дошли, јер су носили мале пластичне кесе и
купили ђубре.) Човек би помислио да такав рекордни марш на
престоницу представља вест, али новине нису тако мислиле.
Колико ја знам, та вест није објављена ни на једној
насловној страни у земљи! У ствари, многе од њих то нису чак
ни поменуле, а они који јесу, објавили су то као неважну
вест на последњим странама. Чак ни телевизија то није
објавила у вечерњим вестима.
Само три недеље касније, мање од 3000 лезбијки
кренуло је у марш на Вашинггон. Та вест се нашла на
насловним странама свих новина у земљи и преношена је у
вечерњим вестима. Зашто? Наши либерални хуманистички
репортери и контролори медија више цене 3000 лезбијки него
300.000 Хришћана. Иронија је у томе што су ову земљу
основали и учинили успешном управо Хришћани, а не лезбијке.
Али нормализација лезбијства стављањем вести о њему на
насловне стране више је у интересу наших неморалних
хуманистичких уредника него рекламирање јавног чина
изражавања вере Хришћана.
Након што сам пола века гледао овакву
дискриминацију вести, почео сам да је очекујем. Али чак ни
ја нисам био припремљен за нападе медија на Моралну већину
који су се догодили за време и након избора 1980. године. Да
ли је заиста могуће, питао сам се ја, да се мирољубиви,
морални свештеници Јеванђеља као што је др Фалвел упоређују
са Адолфом Хитлером и ајатолахом Хомеинијем из Ирана? Ако је
икада било изопачења истине, то је било често понављано
поређење "новог религиозног права" са доласком нацистичке
партије на власт у Немачкој током тридесетих година. Али
једном хистеричном хуманистичком уреднику, ужаснутом
чињеницом да његови омиљени хуманистички сенатори (који су
стално гласали за социјализам, а против слободног
предузетништва, који су били за абортус и сваки други
антиморални став хуманизма) нису могли да се одупру
конзервативној опозицији, то је био прикладан испад.
Добар пример њиховог изопаченог извештавања
појавиоо се на насловној страни једних новина из Лос
Анђелеса, три дана након избора. Др Фалвел је био
представљен заједно са признањем да су Морална већина и
друге групе, као Верски округли сто, Хришћански глас и
Забринуте жене Америке, у великој мери одговорни за велику
победу којом не само што се гувернер Роналд Реган нашао у
Белој кући, већ је на положај постављено десет
конзервативних сенатора и 33 конгресмена, а пензионисан
подједнак број либерала. Након што су то невољно признали,
питали су "верске вође" шта мисле о појави Моралне већине.
Погодите кога су питали! Двојицу либералних хуманистичких
свештеника из потпуно дискредитованог Националног савета
Христових Цркава, од којих је један унитариста а други
либерални римокатолик. Зашто нису питали неког од пастора из
све већих цркава у Калифорнији, који сви имају утицаја на
више људи него што су они укупно интервјуисали? Предвидљива
тактика наше пристрасне штампе јесте да потегну неку тему, а
потом да интервјуишу све оне који се слажу са њиховим
хуманистичким ставом. Медији ће величати њихова гледишта у
штампи и на телевизији као да су они стручњаци, док су они у
ствари у раскораку са народом.
Сваки пут када ме позову да учествујем у
расправи на неком телевизијском програму, резултат је исти:
домаћин и сви остали гости увек су против мене или мог
става. Једном сам учествовао у некој расправи о сексуалном
образовању када су на једној страни били водетељ и седам
учесника, а на другој страни само ја. Талико о праведности и
објективности!
(стр. 122, 123)
Пастор наставља детаљно да разматра
антихришћанску пристрасност медија. Он помиње антипатриотску
улогу медија у вијетнамском рату и манипулације против
патриотског, конзервативног гледишта. У књизи постоји одељак
"Си-Би-Ес и кречење Џима Џоунса", па затим "Медији су против
породице" и "Моћ медија". Ипак, нигде не износи основно
објашњење: медији одражавају пристрасност јеврејских владара
САД!
То је сигурно био свестан избор пастора ЛаХеја.
Годинама раније, истински амерички националисти су
протествовали против антиамеричке пристрасности моћника у
Вашингтону, јеврејске клике! На челу све три велике мреже
налазе се етнички Јевреји. Пастор ЛаХеј намерно избегава да
помене Јевреје тамо где их је такорећи немогуће превидети.
Пошто вође болују од тако јаког ССЈ, Јевреји могу још хиљаду
година да владају Америком и светом.
Р. М. Ђурђевић |
|
