|
ЈЕВРЕЈСКО РИТУАЛНО УБИСТВО
ИХТУС, Београд, 2004.стр.134.
Крајем прошле године Библиотека ИЗОПАЧЕНИ
АНТИХРИШЋАНИ обогаћена је једним вишеструко занимљивим
насловом.
Реч јео познатом енглеском десничару у периоду
између два светска рата Др.Арнолду Лису и његовој необичној,
али објективно писаној студији ЈЕВРЕЈСКО РИТУАЛНО УБИСТВО.
Током векова увек се нађу поремећени и
криминални људи у неком народу што, наравно, не значи да је
цео народ склон крвожедном понашању. Склоност ка суровости
може се наћи и у хришћанскинт народима који, наводно,
поштују благог Сина Божијег, Исуса Криста. Међутим,
следбеници Талмуда су у основи, свесно или несвесно,
следбеници Сатане. Зато су и Христа разапели на крст. Др.Лис
нарочито истиче два главна јеврејска празника која се могу
повезати са ритуалним убијањем: Пурим и Пасху. Први поменути
празник се слави за Ускрс, а други, месец дана пре тога.
Када се ритуално убиство почини на Пурим, онда је жртва,
обично, одрасли хришћанин који је убијен због своје крви.
Каже се да се ова крв суши и меса са прашком, од којег се
праве троугласти колачи који се после једу: могуће је да се,
понекад, сасушена крв од убиства почињеног на Пурим, користи
и за долазећу Пасху. Када је ритуално убиство почињено на
Пасху, убијени је, обично, дете млађе од седам година, као
најсавршенији могући представник своје врсте, којем не само
што се пролива крв, већ се оно и разапиње, понекад се и
обрезује и ставља му се круна од трња, оно се мучи, удара,
пробада ножем, и понекад се завршна рана наноси са стране,
имитирајући, тако, Христово убиство. Дететова крв се тада
или само меса са прашком или користи за добијање хлеба за
Пасху.
Луди и духовно-ментално болесни људи јављају
се у свим народима, можда мало више међу Јеврејима, који су
сами на себе навукли проклетство деицида - убиства божанског
човека, Исуса Христа.
Те чињенице не треба ни преувеличавати ни
порицати, али их и не проширивати на цео јеврејски народ.
Издавачка кућа ИХТУС овом књигом само повећава фонд
обавештења о народу који захтева да се о њему само позитивно
пише и који има политичку моћ да ту жељу и оствари.
Др Ратибор М. Ђурђевић
|
|
