|
Др Ратибор М. Ђурђевић
НЕЗНАБОШТВО - НАПРЕДОВАЊЕ УНАЗАД
ИХТУС, Београд 1996. стр. 72
Ову књигу др Ђурђевића, која тематски припада
Библиотеци ИЗОПАЧЕНИ АНТИХРИШЋАНИ, објавила је СВЕТОСАВСКА
КЊИЖЕВНА ЗАЈЕДНИЦА. У њој аутор расправља један културни
феномен који траје већ скоро шест векова, а који можемо
назвати рестаурацијом античког (многобожачког) погледа на
свет или сатанистичком (антихришћанском) диверзијом. За
данашњег српског читаоца, идеје које се излажу у овој књизи
деловаће као шок. Писац показује да је обнова паганства,
зачета у време ренесансе, не само антихришћанског карактера,
већ и да је у односу на човека, схваћеног у духу тада
прокламованог хуманизма, била антихумана.
Посебно бисмо овде истакли друго поглавље ове
књиге, у којем се анализира апологетско учење Арновија из
Сике. Арновије је написао спис у којем је анализирао и
разобличавао сву неморалност и недуховност паганских учења.
И то не на основу списа из прве или друге руке, већ на
основу свог свакодневног живота са паганима (јер он је био
хришћанин у трећем веку после Христа и живео је за време
Диоклецијановог прогона хришћана).
Ко буде прочитао ово поглавље врло лако ће
утврдити да су пагани античког света и незнабошци
секуларистичког и комунистичког данашњег света једно те
исто. Зато Арновијево сведочанство из трећег века и
Солжењициново из двадесетог века, имају толико сличности. И
антички пагани и савремени незнабошци имају сличности јер им
је порекло заједничко. Они су деца сатанског духа. Јер деца
оца лажи шта могу друго бити до лажови.
|
