|
Ђовани Папини
ПИСМА ПАПЕ ЦЕЛЕСТИНА VI ЉУДСКОМ РОДУ
са италијанског превео о. Матеја Матејић
РАШКА ШКОЛА, Београд, 2005. стр. 159
Током боравка у избегличким логорима у Италији
и Немачкој (1946-1947) отац Матеја Матејић превео је са
италијанског језика познато дело чувеног књижевника Ђована
Папинија "Писма Папе Гелестина VI људском роду".
Папа Целестин VI није постојао. Последњи папа
са овим именом је био папа Целестин V. Папини је своје мисли
и осећања приписао тој измишљеној личности а себе је у
Предговору идентификовао као преводиоца писама са латинског
на италијански језик.
Књига садржи Папинијев "Предговор преводиоца"
и седамнаест писама наводно писаних од стране папе
Целестина VI. Писма су писана: "Народу који се назива
хришћански", "Свештеницима", "Монасима", "Теолозима",
"Богаташима", "Сиромасима", "Владарима народа", "Грађанима и
робовима", "Женама", "Песницима", "Историчарима",
"Научницима", "Одељеним хришћанима", "Јеврејима", "Онима без
Христа", "Онима без Бога", "Свима људима", и на крају је
"Молитва Богу".
Треба имати у виду да је Папини био
римокатолик и да неке мисли, схватања, осећања и запажања
износи из те перспективе. Међутим, Папини овом књигом не
пропагира римокатоличанство, већ морални препород свих
људских бића. Обраћа се не само римокатолицима већ људима,
па и женама свих сталежа. Описује страхоте наводно
Целестиновог доба, а у ствари доба у коме је он живео. Такво
је исто време у коме ми живимо. Такво, или још много горе.
Отуда писма "Целестинова" која је Папини наменио својим
савременицима имају много смисла и важну поруку и за нас,
житеље овог узбурканог и рушилачког времена.
Управо зато, веруј емо да је текст Папини јеве
књиге данас достојан и превода и објављивања.
|
|
