|
Св. Владика Николај Велимировић
СИМВОЛИ И СИГНАЛИ
ИХТУС, Београд, 2001. стр. 70
Шта су символи, а шта сигнали, које нам је
оставио Господ у књизи речи и Истине Божије – Светом Писму
Старога и Новога Завета? Св. Владика јасно и убедљиво
објашњава да хришћанство има своју сопствену философију и
посебно схватање живота и света органско и систематско, али
различито од свих људских философија. СИМВОЛИ И СИГНАЛИ
појавили су се 1932.године, као доказ Владичине решености да
на свој симболизан утисне чисти хришћански печат. Књига је
била намењена студентима богословије који су од Владике
Николаја захтевали да им изложи принципе хришћанске
философије. Уместо да им говори о философији, он је покушао
да их упути у познавање онога што је називао "символима и
сигналима". Дело је подељено у 20 глава са поднасловима:
Стварност и њени символи, Земља, Сунце и Звезде као символи,
Познање истине, Минерали као символи, Биљке као символи,
Животиње као символи, Снови као сигнали, Догађаји као
сигнали итд. Свака је глава снабдевена доказима из Св.Писма
и поткрепљена доказима из живота.
Мисао је ове књиге: све на земљи има само
инструментално значење. Све је у односу на човека средство
за унапређење. Време и простор, две главне људске
категорије, постају степенице за царство надвремено и
надпросторно, царство духа и суштине. Простор је преиспуњен
символима, време је преиспуњено сигналима, док први постоје,
други бивају, док су први апсолутни, други су релативни,
свака твар на земљи символ је извесне небеске реалности,
сваки догађај у животу, свако животно постојање, бивање и
дешавање, сигнал је Животодавца, Његове воље, промисла,
закона, милости, искушења, казне. Треба научити читаву
отворену књигу царства символа и сигнала, књигу овога света,
да би се кроз ту једину истиниту хришћанску гносеологију
отворили видици за хришћанску етику, за етичку телеологију
која влада светом и која кад се упозна упућује на све виша и
виша узлажења по лествици света, живота, времена,
простора...
Овај је свет као бледа слика онога света, по
Владичиној мисли заснованој на Библији, народном искуству и
личном његовом закључивању и осећању, препун пространих
символа и временских сигнала трансцендентног – духовног и
небеског – једног и јединог стварног света. Овај свет јесте,
али он нема циља у себи, ни почетка од себе. Он је за то ту,
да собом својим стварима и збивањима буде човеку од користи
и помоћи као опомена или подстрек на путу његовог моралног
усавршавања.
На тај начин елементи природе и сви догађаји
живота постају путокази путнику на његовом путу за небеску
отаџбину, те тако овај свет вреди само толико што је човек у
њему. Он је декорација за драму људског живота. Васиона има
моралну основу и она према томе служи човеку, а човек Богу.
Будући да је Васиона са постојећим својим моралним законом
као таква пре мисао него материја, у којој као у огромном
огледалу човек верно огледа своје морално стање, то се и
Владичин панхуманиза завршио панморализмом и у овоме нашао
своје највише уобличење.
|
|
