|
УТЕМЕЉИТЕЉИ
Ова издавачка кућа је већ објавила више од
десетине дела Светог Владике Николаја Велимировића са
пропратним коментарима и тумачењима др Ратибора Ђурђевића у
неким од својих дела поменути мирјанин је изразио своју
вишеструку наклоност стубу србског двадесетовековног
национализма Димитрији Љотићу чији је, барем, био
истомишљеник; о ави Јустину Поповићу, осим у кратким цртама,
у књигама Ђурђевићевим и продукцији "ИХТУС"-а није било
речи. То, поред осталог, чини неоспорну јединственост овог
текста, који, иако представља издавачки наставак књиге
"Антисемитизам је и скривени антисрбизам", заправо се
суштински надовезује на Ђурђевићев "Национални хришћански
манифест" ("ИХТУС", Београд, 2001).
Већ у првим редовима ове књиге др Ђурђевић нам
разјашњава једно од основних полазишта свог излагања:
"Наш главни национални проблем је у налажењу
пута из збрке појмова и стремљења јудео-демократске и
атеистичко-комунистичке идеологије..."
Као и у другим својим делима аутор овог нам у
првим поглављима излаже свој сплет схватања о србским
беспућима у савремено доба, јудејским завереништвима,
комунизму и демократији – масонским творевинама. Затим, он
нам даје (углавном кроз њихове текстове) портрете два србска
родољуба и трезвена мислиоца др Богдана Шектера и архитекте
Јовице Пешића, који су се, сваки на свој начин обрачунали са
јудаизованом и антисрбском атсмосфером Западног света, то
јест Финске. Најзад, опет нам се кроз дело представља
страдање оца Жарка Гариловића на кога је после његових
слободоумних изјава извршен оркестрирани напад из Јеврејске
општине Београд, Министарства иностраних послова СРЈ и
Синода СПЦ, тако да је овај доктор теологије и философије
игром судбине добио призвање трагичног јунака "који стоји на
мртвој стрази духовности свог народа" и брани његово право
да, макар у сопственој држави буде равноправан са
јеврејским.
Ипак, три најзнацајнија јунака овог дела и,
истовремено, по виђењу аутора три најзнаменитија Србина
двадесетог века су епископ Николај од Лелића и Жиче, авва
Јустин од Врања и Ћелија и Димитрије Љотић од Смедерева, три
горостаса новодобне србске духовности, три утемељитеља
србског националног програма чији је др Ђурђевић обилати
баштиник.
Приказивање творца Богомољачког покрета
углавном је из перспективе његовог негативног односа према
модерној европској култури. Односно, представља нам се
сажетак његових поглавља о овој теми из текста "Реци срспком
народу кроз тамницки прозор". Посебна владикина проницљивост
налази главних узрочник свих зала модерне европске
цивилизације у јудејском квасцу који је натопио тло Старог
континента, раслабио, пре свега, у моралном смислу људе и
претопио их у "беле људождере", како их сам Владика Николај
у свом поменутом делу назива. У поглављу о "највећем нашем
верском просветитељу после Светог Саве", како свог
савременика назва отац Јустин Поповић, посебно се истичу
текстови: "Владика Николај о јудеизованој евро-америчкој
култури", "Три авети европске цивилизације" и "Национална
црква је највећа Црква на свету" у коме он брани Светосавље
од комунистичког и капиталистичког модела друштва, залажући
за теодулију као друштвено уредење, што је својеврсна
утопија у политичком смислу, али најсавршенији идеолошки
образац за србску националну свест.
Ава Јустин Ћелијски је представљен у шест
комбинованих (др Ђурђевић обично преплиће изворно штиво са
својим коментарима и запажањима, чак и подстицајима за
проучавање одредене теме) текстова у којима се говори о духу
Светосавља, улози свештенства у националном освешћивању
народа, о светосавској философији просвете, о духовној
обнови Цркве. То су, углавном, текстови оца Јустина које је
пред Други светски рат објављивала "Хришћанска мисао".
Најдуже поглавље носи наслов - "Димитрије В.
Љотић, врсни српски националиста" и занимљиво је
компоновано. Наиме, ми се с овим изузетним политичарем
упознајемо најпре кроз пос-мртно слово које је на његовом
погребу одржао Владика Николај Велимировић. Затим нам знања
о предводнику "Збора" проширује извесни новинар др Банић,
његов савременик и сапутник. Лик Љотића је примерено
идеализован у складу са темом и ауторовим великим поштовањем
према њему. У другом делу овог поглавља ми сазнајемо још
неке податке из његове биографије, оне који су везани за
Љотићево стављање себе на располагање Отаџбини у време
србоубилачког рата. Затим нам се представљају Љотићеви
ауторски чланци у којима нам он излазе своје ставове о
разним питањима. Ево, на пример, једне његове реченице:
"Једина реална политика, данас, јесте она која се заснива на
моралним принципима, које је Христос објавио!"
Дакле, представљајући нам велику тројицу
становника Небеске Србије, који и по ауторовом уверењу и
даље активно делују на корист Светосавља и Србства, др
Ђурђевић се овим својим штивом очитава не само као
антиглобалиста и противник јудео-масонерије, већ као
прекаљени србски светосавски националиста.
проф. Растко Јевтовић |
|
