|
УВОД ЗА СРПСКЕ ЧИТАОЦЕ
Друго (српско) издање књиге R.M. Jurjevich,
The Hoax of Freudism:
A Study of Brainwashing the American Professionals and
Laymen
Boston, Dorrance, 1974.
Фројдизам као подвала:
Студија о испирању мозга америчких стручњака и лаика.
Прво издање књиге Фројдизам као подвала,
објављено је пре 25 година. Није било баш бестселер, иако је
је имало ту част да му два приказа, са супротним гледиштима,
буду објављена у часопису књижевних критика Америчког
психолошког удружења. Продато је у мање од хиљаду примерака,
што би се могло упоредити са двеста примерака на српском
тржишту. (Још неколико стотина примерака разделио сам као
фототипска издања која сам наручио да бих задовољио
повремена интересовања и наруџбе. Читав случај, како су
колеге и издавачи одбијали мој наоко екстремни став, причам
да бих подвукао и упознао читаоце са својим радикалним
гледиштима о разорном и нихилистичком утицају атеистичких
психологија које су постале доминантне у Европи и Америци.)
У међувремену сами даље проучавао, посматрао,
писао и објављивао о сопственом трошку, јер се ниједан
издавач није усуђивао да објави моје наводно скандалозне и
"екстремне" ставове. Ретко ко је прихватао моје идеје и
схватања. Иако ми то није била намера, постао сам
"екстремиста" који се се супротставља непробојном
левичарско-либерално-масонском идеолошком естаблишменту у
Европи и Америци. Нашом културом доминирају антихришћанске
силе у свим важним видовима живота: моралу, личној и
друштвеној дисциплини, националној и интернационалној
политици, укусима и трендовима, главним и секташким
"црквама".
Угњетавањеу име "демкратије" или обрнути
Средњи век
Стално сам се, заједно са малобројннм колегама
"екстремистима", суочавао са стањем супротннм од оног које
је преовлађивало у Средњем веку. Тада је хришћанство држало
контролу идеја у својим рукама. У том периоду, кога су
антихришћани назвали "мрачним", црквене и државне власти су
забрањивале ширење атеистичких или јеретичких ставова. Али у
периоду кога заговорници антихришћанских идеја називају
"просвећеним", за дисиденте од наметнутих антихришћанских
гледишта практично је било немогуће јавно изразитн
нелибералне, "реакционарне" ставове. Та диктатура
антихришћанa наставља се и данас. Природно је да сам се
осећао угњетен, јер у "демократском" друштву никако нисам
успевао да избегнем пригушивање мојих мањинских ставова. У
демократским друштвима Европе и Америке моја гледишта су
била пригушивана као што се дешавало са ставовима дисидената
у комунистичким и нацистичким режимима. Једина разлика, бар
у мом искуству, јесте то што ме нису стрпали у затвор,
злостављали или изоловали у неком концентрационом: логору
или гулагу. Међутим, "демократско" угњетавање није ништа
мање осионо и нетрпељиво према критичарима од оног у тзв.
мрачном веку.
Идеје које се "демократским" цензорима нису
допадале
Пошто ме нико физички није спречавао у томе,
наставио сам да пишем, мада је то било за ограничени број
читалаца – за оне који се нису бојали да се суоче са језивим
стањем: Антихрист, Сатана невероватном брзином и под разним
видовима ширио се по умовима Западњака и по доменима бивше
хришћанске културе.
Десет година сам пливао уз матицу. Године
1985. објавио сам две студије које су заједно имале преко
1000 страна. Једна од њих била је The War on Christ in
America: The Christian Fortress America Under Siege;
Christophobic Power-wielders, Media and the Supreme Court in
Action (Рат против Христа у Америци кроз политичаре, судство
и медије). Некима није било јасно шта ја то причам, јер они
нису чули за такав рат. А ипак су непопустљиви непријатељи
Христови, којима је "отац ђаво" (Јован 8:44), фарисеји и
њихови саборци, полухришћански либерали и прогресивисти,
освајали душе уз помоћ "реформи" и "нових слобода",
"културе" и "образовања", "људских права" и медија.
Друга студија била је The Contemporary Faces
of Satan (Савремени ликови Сатане). Пошто сам хришћанин,
разазнао сам Луциферову превару у свеопштем одбацивању
пристојног америчког морала, у подстицању побуне против
устаљене хришћанске традиције, у експериментисању са новим
"животним стиловима", дрогама, "алтернативним" облицима
сексуалности и лакомисленим абортусима. Десет година
касније, припремио сам друго издање те књиге, у којем сам
преуредио текст и проширио га на тетра-логију са следећа
четири наслова: The Hidden Destroyers of Judaism and
Christianity (Скривени рушитељи јеврејства и хришћанства);
Secularism and Paganism: Two Plagues of Euro-America (Секуларизам
и паганизам: Две куге Евро-Америке); Crazy New Pagans: The
Chri-stophobic Culture of Euro-America (Бесловесни нови
незнабошци: Христоборна култура Евро-Америке); and Freudism
and "Psycho-therapies": Ancient Anti-Christian Heresies in a
Modern Garb (Фројдовштина и "психотерапије": Древне
антихришћанске јереси у модерном руху).
Када се сад осврнем на своју духовну
аутобиографију, Наш живот, Божје ткање (која је прошла
релативно непримећена, чак и у оквирима штампе Српске
Православне Цркве, како у домовини тако и у расејању), видим
је као обелодањивање животних искустава у паганизованој
Европи и Америци. То је била нека врста прегледа сазнања и
доживљаја једног полухришћанина у свету из кога је Христос
истеран, а Сатана води главну реч – у којем су милиони људи
истребљени у Русији под јудејско-бољшевичком окупацијом, као
и у два светска рата. Људска звер, иако на различите начине,
била је у пуном замаху у комунистичким, нацистичким и
демократско-капиталистичким државама. Евро-америчка култура,
образовање, медији и политички живот били су темељно
обесхристовљени. Упадало ми је у очи да сваки развој и
културне промене води иста, скривена рука: била је то
подмукла јудејска, антихришћанска офанзива. Био је то
антихришћански, анархични вирус у идеологнји (комунизам,
анархизам, либерализам), у уметности и књижевности,
уверовањима и друштвеној клими, у међународним односима и
плановима. Читао сам и писао, чудио се и одгонетао, љутио се
и бринуо због доминације антихришћанске, фарисејске
идеологије, која је продавана у амбалажи "науке",
"напретка", "либерализма" и других лажљивих слогана. Није
било сумње да је уместо хришћанства једна псеудорелигија,
секуларизам (либерализам, рационализам, прогресивизам,
савремени паганизам, безбожништво), постала главна идеја
водиља Евро-Американаца. Најупадљивија и најкобнија појава у
тој конфигурацији идеја и ставова било је америчко ропско
прихватање јеврејске моћи. Као крдо бесловесних говеда и
стадо оваца, Американци су допустили да им Јевреји окупирају
земљу без рата или револуције. Постали су оруђе за јудејско
покоравање целог света путем тзв. Новог светског поретка.
После 40 година лепог живота у САД, морао сам да признам да
је тачни назив за Америку – ЈАД, Јеврејске америчке државе,
или Јудео-Америка. Фројдизам је само један аспект
јудаизације те, некад бар номинално, хришћанске земље.
Пошто сам био клинички психолог, сматрао сам
да је природно да своја открића формулишем износећи опшхи
закључак у књизи The F.O.J. Syndrome in America (Синдром
страха јудејскога у Америци). Пошто сам сматрао да је наслов
можда недовољно јасан за Американце, с обзиром да је та
идеја потпуно нова за њих, додао сам поднаслов Brainwashing
of Americans into a Special Neurosis, the Fear of the Jews.
A Psychosocial and Political Inquiry about the Real U.S.
Rulers, the Pharisees/Zionists (Испирање мозга Американаца у
специјалну неурозу страха јудејскога. Психосоцијална и
политичка студија о правим владарима САД,
фарисејима/ционистима). На корицама се налазио пресек
људског мозга, са жутом Давидовом звездом у средишту мозга
на којој је писало ССЈ. То је била јасна представа америчког
свесног или несвесног, али веома моћног страха када се суоче
са опасним Јеврејима и њиховим послушницима. Синдром страха
јудејскога је био присутан свуда: и у психи и у понашању, у
политици и уметности, у медијима и образовању, у нервози
која се примећује кад год се јавно помену Јевреји, у
спречавању објављивања свих негативних коментара о улози
Јевреја. Американци, а касније сам увидео и Европљани, били
су добро истренирани да прописно реагују према синдрому
страха од Јудејаца.
Далеко од тога да сам ја био први који је
отворено говорио о ционистичким злочинима и угњетавању. Било
је ту и много других активиста који су се супротстављали
јудејском идеолошком разарању и изопачавању духа, али међу
психолозима, ја сам једини отворено и без устручавања
говорио о томе.
Своја открића о разарању које производи
уклети, атеистички, сатански јудаизам, објавио сам у следеће
три књиге. У књизи The National Christian Manifesto 1990,
описао сам како су Јевреји водећи заговорници
интернационализма и како се противе национализму као
идеологији која представља отелотворење органског (насупрот
рационалистичког) гледишта. Према органском схваташу, људске
заједнице су ентитети које је створио Бог. Према томе,
народи представљају израз креативности Творцa и средство за
раст у привременом и вечном животу, као и појединачне
судбине.
Збирка националистичко-конзервативних есеја
објављена је под насловом, Aliens and the American Tragedy:
Mutinous Essays (на српском Уљези владају Америком и светом:
Побуњенички огледи, биће издата, ако Бог да, 2001). У њој
сам се осврнуо на разне видове америчке потчињености
нездравим јудејским утицајима.
Године 1990. изашла је исцрпна студија о
разорном утицају јудејског духа на морал, друштвене
вредности, религију, друштвене и политичке ставове као првог
корака у завођењу у философски и практични јудаизам,
Christian Revolt, Long Overdue: Toward American Freedom from
Aliens (Закаснели хришћанска побуна: За америчку слободу од
уљеза). Духовна пропаст Римокатоличке цркве и либерално
подривање римокатоличког веровања анализовано је у три
поглавља која говоре о јудео-масонском разарању и
манипулацијама у култури н политици, образовању и уметности,
дипломатији и писању историје.
Најважније откриће, "научно" знање о човеку не
постоји
Овде ћу у неколико одељака изнети откриће до
којег сам дошао након дуготрајних покушаја да схватим
савремена нехришћанска и антихришћанска учења о човеку.
Схватио сам да научна психологија у ствари не постоји.
Психолози, психијатри, социолози, философи, учени људи,
написали су на хиљаде књига, али не постоји објективан,
прецизан, апсолутно ваљан и опште прихваћен опис човека.
Можемо много тога да кажемо или да напишемо о човеку, али то
су само идеје људи о човеку, а права, духовна суштина човека
се не може сазнати из тих извора. Философи су покушавали да
реше овај проблем и изградили су импресивне студије и
системе. Кант је дошао до закључка да не мохемо да сазнамо
Ding an sich, стварност (ствар) у њеној суштини. Своди се на
то да знамо само своје размишљање о стварности, али не и
њену суштину, њен крајњи смисао.
Такво објективно знање није ни важно у
свакодневннм питањима: користимо струју иако знамо само
нагађања физичара о њеној природи; можемо да летимо на Месец
иако знамо веома мало о природи незамисливе васељене.
Научници знају много о свету око нас, написали су велике и
цењене књиге о детаљима тога света, али исто тако знају да
ће за сто година њихове књиге можда бити исто тако научно
неважне и застареле као што су то за нас књиге написане пре
сто годнна.
Нагађања стручњака о васељени или о хемијским
или другим научним питањима можда и нису тако важна за нас.
Али прецизност и целисходност нашег знања о људским бићима
јесте од изузетног значаја за нас. Да ли сам ја животиња
која се бори за опстанак међу другим животињама, или сам дух
на одређеном ступњу развоја, који ће – као јаје, лутка, и
лептир истога инсекта – постојати у неком другом облику на
неком другом свету, као што су мудраци претпостављали, а
Христос потврдио Својим васкрсењем? (Скептици не треба
глупаво a prirori да одбацују ово гледиште зато што се не
слаже са њиховом материјалистичком вером.)
Прочитао сам на хиљаде страна из области
психологије – својевољно или по задатку. И сам сам написао
три, четири хиљаде страница о психологији и људским
проблемима. Добио сам титулу доктора клиничке психологије и
специјални статус после доктората, Diplomate in Clinical
Psychology of the American Board of Professional Psychology,
Дипломца у клиничкој психологији Америчке комисије за
професионалну психологију. У току тридесет пет година
професионалног рада радио сам као психотерапеут-саветник са
хиљадама пацијената покушавајући да им помогнем да реше
своје озбиљне или мање тешке проблеме у њима самима и у
односима са другима. Ипак, не могу да дам прецизну
дефиницију психе, духа или ума. Могу много да кажем или
напишем о томе, али људска бића су у суштини и даље тајна за
мене. Понекад сам запитан сопственим психолошким животом, а
камоли психичким догађањима код других људи. Понекад се,
опет, питам да нисмо сви ми мање или више луди, јер има
много глупости у људском понашању и емоционалном домену.
(Пре педесет година америчке професионалне асоцијације су
наименовале комитет са задатком да дâ јасну дефиницију
менталног здравља. После великог броја састанака, они су
објавили књигу у којој су известили да не могу да се сложе
ни око једне дефиниције. А то су били стручњаци! Шта остаје
за обичног човека?)
Можемо много да говоримо о психолошким
поремећајима или емоционалним проблемима, али не можемо да
вам кажемо шта је то психа нити зашто имамо менталне
проблеме! Каква је то наука која не може да вам каже нешто о
суштини области коју истражује јер се стручњаци не слажу по
том питању?
Психологија у релативистичком светлу
У савременој психологији не постоје објективне
ни опште усвојене информације. Психолошка "наука" не може
ништа боље да дефинише људску "психу", ум или душу него што
философија може да дође до закључка о стварности, природи
света или људске мисли. Философских система има колико и
философа, као што психолошких гледишта има колико и
психолога. Истина је да се неке философије и психологије
више цене и у њих се више верује него у остале, и оне се
сматрају најбољим, најмудријим, и тако даље, али оно што је
било прихваћено у једној генерацији, следећа генерација ће
можда одбацити.
Промишљени или амбициозни људи увек су се
трудили да предложе или чак и наметну своја схватања као
највернији одраз невидљивнх функција људских бића, љубави и
мржње, смирености или узнемирености, раскалашног или
уздржаног понашања, осетљивости или тупости, искрености или
дволичносхи.
Тема ове књиге (фројдовска самозаваравања и
преваре) представља добар пример недостатка објективности у
психологији. Као што је богиња Атина, према грчкој машти,
изашла оформљена из Зевсове главе, тако је систем
психоаналитичких теорија, тврдњи и претпоставки, изникао из
Фројдове главе и његове измучене и огорчене психе. Сва ова
питања биће детаљно размотрена у овој и другим књигама о
фројдовским измишљотинама, бесмислицама и погрешним
схватањима. То што су веома различите психологије поникле из
фројдизма (међу другим психолошким школама, сектама или
системима још и више), само потврђује да оне представљају
само лична мишљења, а не и науку.
Психологија као наука – фројдовска или било
која друга – не постоји. Па шта онда постоји? Само лична
мишљења, много интелектуалног напињања и, што је најгоре,
много псеудорелигије. Психолошки системи првенствено и јесу
религија, и то лоша, чак и зла религија. "Велики" психолози
били су зише на страни Сатане него Бога. А били су још и
лажови: претварали су се да су открили велике истине о
човеку које су наводно боље од религијских, и у тој
неоправданој гордости и самоуверености, завели су велики
број људи, нарочито оних образованих. Својим, малим истинама
и сагледавањима одвукли су људе од хришћанских
ауторитативних и вечних откровења.
С обзиром да сам се истински и поштено трудио
да будем и психолог и хришћанин, сигуран сам да знам шта
говорим.
У контексту људских, друштвених и културних
реалности, савремене психологије су повремено вршиле штетан
и разоран утицај. У никад непрекинутом рату против Христа
оне су биле на страни Сатане. Довеле су до подривања морала
и умножавања људске патње због тога. Проузроковали су
психолошки лом савременог човечанства тако што су одвлачилн
људе од Бога, здраве традиције и лишили их непроценљиве
духовне утехе и постојаности које произилазе из здравог
односа према Богу. Као и њихови духовни, а често и расни
израиљски преци, фарисеји, савремени психолози нити су сами
достигли Божји мир, нити су допустили другима да га
достигну.
Пошто се заснивају на материјалистичком
схватању стварности (као да их је сам Сатана разрадио),
савремене психологије су довеле до разарања менталног
здравља и стабилности савремених људи – као да су се,
намерно и бескрупулозно, трудиле да увећају степен људских
менталних проблема, да би оне саме имале већи број
клијената! У сваком случају, намерно или не, такав је
разорни утицај савремених, атеистичких, материјалистичких
психологија. Ја сам опширно писао о разорном деловању
фројдизма у уништавању менталног здравља многих младих или
старијих људи. Морамо да нађемо начин да појачамо ограничене
позитивне утицаје психологије, тако што ћемо размотрити њене
садашње разорне утицаје.
Психологија, оруђе у рату против Христа
Иако је улога савремене психологије у
одвлачењу људи од Христа најмање позната, она ипак
представља најопаснији утицај савремених атеистичких,
"научних" учења о човеку.
Већина људи који су се "добро уклопили" у
савремену културу – а то су они образовани, паметни,
модерни, испраних мо-згова, прогресивни, просвећени,
безбожни – најмање знају о скривеним изворима гледишта која
су упили, већином кроз културну осмозу. Они не знају да су
насамарени. Они нису свесни тога да су им тајне силе, људске
и сатанске, усадиле веровања и ставове и тако их
програмирале да не уђу у Царство Божије у овом и оном свету.
Неки од вас, који су се потпуно утопили у
општеприхваћени секуларизам, можда ће се на овом месту
насмејати: "О, значи, завера!" Ја не могу овде да расправљам
о том питању. Ако вас интересује, предлажем вам да прочитате
неке од мојих књига: Рат против Христа у Америци,
Тетралогију: Савремени ликови Сатане, Супербанкари, вампири
савременог човечанства, Ругобе и лажи америчке демократије,
Америка, опет колонија – (како су уљези практично укинули
амерички суверенитет)и друге.
Најбоље чувана тајна на свету
У сваком случају, овде се ради о најбоље
чуваној тајни на свету. То је тајна о скривеним владарима
света, односно јудео-банкарима. Они нису ни Јевреји ни
банкари у уобичајеном значењу тих речи. (О њима видети
Јустас С. Малннс, Проклетство Ханана: демонологија
историје.) Они су деловали грешно и гадно већ у времену које
је претходило и најстарије рукописе Светог Писма. Они су
сатански народ, потомци првог човекоубице, Каина. Све до
дана данашњег они се труде да уништавају и злостављају
племенитији део људске расе, децу Авељову, жељну божанског
живота и Божије правде. (Види и књигу Чарлса Вајсмана, Зли и
проклети: Душмани савременог човечанства, Ихтус хришћанска
књига, Београд, 1998.)
Хананци су имали своју трговачку републику под
називом Феникија. Трговали су по читавом Средоземном мору, а
на западном крају су основали моћни град-државу Картагину,
коју су на крају уништили Римљанн као свог опасног такмаца.
Као и сви пагани на Блиском Истоку, и Феничани су прихватили
људождерско и фалусно божанство Ваала и данас се клањају
овом појавном облику Сатане. Када су Јевреји били истерани
из Јерусалима (70. године после Христа), Хананци су се
помешали са њима и прикрили се под јеврејским идентитетом.
Њихова најзначајнија колонија у Средњем веку
била је Венеција. Другим народима су владали тако што су
користили локалне људе као видљиву владу, док су их они
контролисали иза кулиса кроз градска већа или тајне
организације: Дужда у Венецији, владу Његовог величанства у
Британији, енглсеске поткраљеве у Индији, јудео-масоне у
савременој Француској, Белу кућу и Конгрес у САД. Њихови
други контролори и брутални разоритељи народа у савремено
доба били су комунисти, социјалисти и секуларистичке
демократе, НАТО, Лига народа, Уједињене надије и њене
агенције (културне, финансијске и војне). Они су смислили да
се уз помоћ два светска рага униште европски краљеви и
национални владари, а онда да они успоставе своју
наднационалну контролу. Њихова садашња оруђа за успостављање
јудејског светског царства јесу Европска унија, ОЕБС,
Европски парламент, Светска банка, ММФ, УНЕСКО,
јудео-масонерија, Б'не Б'рит, безбожно образовање, секте и
култови. Сви они воде ка Новом (јудејском) светском поретку.
Непријатељи Бога, пријатељи Сатане
Ови јудео-банкари остали су вековни
непријатељи Бога из Светог Писма – Јехове, Саваота, Бога
Оца, Христа. Уништили су Мојсејеву религију тако што су у њу
убризгали паганске изопачености: талмудизам, кабализам,
атеистички реформисани јудаизам, обожавање сунца, разне
облике сатанизма (вештице, величање сексуалности,
хомосексуалност, лезбијство, абортуси, коришћење дрога,
сексуално злостављање деце, итд.). У некада хришћанским
земљама поразили су Христа у срцима људи: само пет посто
становништва искрено воли Христа и служи Му. Још 10 до 15
посто Га поштују, а остали јуре за постизањем сатанских
циљева као што су новац, секс, моћ, удобан живот и
окупираност самим собом. Многи савремени Христови
представници, само су прерушени Ваалови свештеници. Неки
бискупи и "теолози" толико су либерални и окренути
овоземаљским стварима да је јасно да се у њиховим
модернистичким ставовима крије ум Јуде. (Види моје студије
Продор јудео-масонерије у Римокатоличку цркву и Јудин
Синдром у Римокатоличкој цркви.)
Савремена офанзива против Христа почела је у
Британији са повратком "Јевреја" у 17. веку. "Јеврејски"
банкари су финансирали Кромвела, свргли и убили
римокатоличког краља, довели странца протестанта да "влада"
Британијом, поставили себе за праве господаре тако што су
контролисали Енглеску банку, ство-рили огромно британско
колонијално царство, манипулисали династичким и државним
ратовима, као и револуционарним менталитетом (нихилизам,
либерализам, марксизам, итд.). Ти сатански банкари
подстицали су антихришћанске писце, философе и секташе да
припремају антихришћанске секте и издају јеретичке књиге под
маском философије, нових верских откровења, нових "религија"
и култова.
Хришћанска традиција је пропала, бивши верници
су постали прогресивни и заговорници "нових идеја". (То
уопште нису биле нове идеје: деизам је у ствари био
талмудистичко-кабалистичка измишљотина о импотентном богу;
неки пагански римски "мислиоци" и касније јеретици порицали
су Христову божанску природу и чуда која је учинио.) Нови
пророци који су се придружили јудео-масонским иноваторима
донели су "нове" идеје о политици, религији и другим
несвакодневним стварима. Сатана је имао много нових верника,
од којих је већина веровала да се залагала за нове истине.
Принц таме је био задовољан новим психолошким и
егзистенцијалним хаосом модерног човечанства.
Психологија је изникла из безбожне матрице
философије и касније је названа "науком". То је заварало
велики број образованих људи. У суштини, састојала се од
сатанских гледишта о човеку и његовом месту на овоме свету.
Читаоци који буду проучили ову серију књига о Фројду и
фројдизму, тетралогију Савремени ликови Сатане, књигу Карл
Маркс, слуга и жртва Сатане, и друге, наћи ће доказе о
Сатанином деловању. То што је Сатана успео да преобрати
милионе хришћана на антихришћанска веровања и начин живота,
за оне који имају очи да виде сасвим је довољан доказ да
Сатана постоји као што и Бог постоји.
Мислим да мирне душе можемо да кажемо да су
психолози главни свесни и несвесни заговорници Сатане у
савременом свету. Философски и егзистенцијални темељи већине
гледишта и вредности психолога очигледно потичу од
анти-Бога. Недостатак религиозне интуиције, хедонизам,
"научни" материјализам, неморал, повремена појава менталних
болести и самоубистава међу тим "стручњацима" за психу – све
то доказује да је психологија лишена Бога, мудрости и
благодати и да је превише људска.
Савремена психологија мора да се преобрати.
Она треба да напусти своје материјалистичке, талмудске
темеље и окрене се Христу да би постала заиста дубока и да
не би лутала на широком пространству између мудрости и
глупости.
Произвољна психологија изникла из произеољне
теологије и философије
Дошли смо до суштинског схватања психологије
као вида тајног антихришћанског напада на традиционалне
западњачке идеје о човековој природи. Стари Грци и Римљани
су схватали човека као тродимензионално биће: биће са телом,
душом (психом, умом) и духом. Дух представља Бога у људским
бићима.
Талмудско-кабалистичко-материјалистичко
схватање Бога и крајње стварности, које је ушло у европску
мисао преко таквих философских смицалица као што су
пантеистичко-јудејски утицаји, подразумева непокретно
"божанство" заточено у универзуму, безличног бога који је
понекада називан Природом. Ове јеретичке измишљотине о Богу
потом су усађене у умове Европљана преко "философских" учења
насупрот Христовом откровењу Бога као Оца. Све то је
представљано као ослобађање од назадних хришћанских учења.
Друштвене напетости између малог броја богатих (већином
јеврејских банкара и трговаца) и сиромашних маса биле су
вешто искоришћене за покретање побуна против Христа иако је
Он Сам био радник. Западна црква је на жалост била збуњена у
овоземаљским питањима, што се одражавало у напетостима и
супарништву између двају центара моћи. Световни носиоци моћи
одбацили су хришћанска учења у овоземаљским сукобима са
Црквом на Западу. То је допринело ширењу антихришћанских
идеја које су неуморно подржавали фарисеји (рабини). После
три века антихришћанске пропаганде, веровање и морал у
Европи и Америци постали су обесхристовљени. То није било
тешко постићи с обзиром на непостојаност људског ума и срца.
Психологија – представљена као "наука" о
човеку – тако је постала антихришћанска, секуларистичка
дисциплина. Фројдизам је био само једно од неколико
атеистичких учења о човеку. Друге школе – интроспективна,
бихејвиористичка, гешталт, јунговска, адлеровска,
роџеријевска, ранкијанска, итд. – само су варијетети општих
"научних" (материјалистичких) погрешних схватања о човеку и
читавој стварности. Сви они представљају обесхристовљена,
односно, изопачена гледишта о човеку. Према томе, када
кажемо да је фројдизам предложио изопачену слику човека, у
исто време говоримо и о другим, нефројдовским, квазинаучним
идејама о човеку. Све оне, изузев логотерапије, слепе су
када се ради о најважнијим функцијама човека – духовним,
супрабиолошким као што су идеализам, самопожртвованост,
служење ближњем, нација или религија. Атеизам, чији је Фројд
најекстремнији представник међу психолозима, не може да цени
најплеменитије функције људских бића, а да их не сведе на
идеје о такозваном преображају ("сублимацији") инстиката,
мазохизму или другим циничним и погрешним представама о
човеку. Одбацујући Христово схватање људских бића, света и
Духа, ове такозване научне перспективе о људским бићима,
заобилазе најважније идеје за потпуно схватање људске
природе и судбине.
Недостаци и изопачења слике човека која се
појављује у фројдовским кривим огледалима, присутни су и у
другим савременим психијатријским и психолошким приступима.
Указујући на особености фројдизма ми се бавимо
секуларистичким изопачавањима академске и професионалне
праксе, неодговарајућих концептуализација, погрешних планова
истраживања и произвољних тумачења. Када се зрело размисли,
академска и професионална " наука" о човеку је у ствари "ненаука"
и бесмислица о човеку који је Божја творевина и потенцијално
изабрано биће.
Фројдизам није ништа ни бољи ни гори од било
ког другог
атеистичког промашеног тумачења човека
Када сам током шездесетих и седамдесетих
година припремао прво издање ове студије о фројдизму као
разрађеном систему састављеном од ругобних "научних"
измшиљотини о природи човека, ограничио сам се на разна
свесна и несвесна погрешна тумачења важних видова људских
бића. Намера фројдовских конструкција била је да понуди
невероватне, циничне и унижавајуће, "револуционарне" и
шокантне идеје као наводно нова, дубокоумна и објективна
"открића" о људима. Разни људи су у прошлости предлагали
разна тумачења људске природе. Побожни људи су скренули
пажњу на то да су племенито размишљање и понашање
најистинитији изрази позитивних људских аспеката. Циници,
као што је маркиз де Сад, слику о човеку су изградили на
моделима изопачености, садизма, злочина и демонске ругобе.
Поремећени "философи", као што је Карл Маркс, тврдили су да
су људи пуни мржње, зависти и неосетљивости. Ту слику човека
они су стварали на основу сопствених особина.
Фројд је застранио у сексуализовани појам
људске природе, делимично зато што се то "исплатило" (по
његовим речима), а делом и зато што је био заражен
талмудском утопљености у сексуалност. Био је то тријумф
јеврејског "реализма" и могао је у исто време да подрије
хришћански морал, као и да му омогући да се освети
римокатоличком друштву и вери које је страсно мрзео.
Други психолози, као они слепи, индијски
мудраци који су описали слона према оном делу тела који су
случајно напипали, пружили су своја делимична виђења као
нове темеље за објективнију слику о човеку. Представили су
нам друштвеног човека, homofabera, homo economicusa, homo
religiosusa и коначно homo freudicusa , који је изграђен на
моделу неких јеврејских неуротичара из Беча који су се
врпољили на Фројдовој психоаналитичкој софи. Проблем није
био у човеку, већ у онима који су га проучавали. Неки људи
којима је вид поремећен, као француски уметник Тулуз-Лотрек,
добијају искривљене слике у мозгу и тако их и репродукују,
као што је он то чинио на својим сликама. Атеистички
психолози и философи понудили су сопствене слике човека које
су одражавале њихова поремећена атеистичка схватања света и
људског постојања.
Христос нас је упозорио: "Свјетиљка тијелу је
око. Ако, дакле, око твоје буде здраво, све ће тијело твоје
свијетло бити. Ако ли око твоје кварно буде, све ће тијело
твоје тамно бити." (Матеј 6:22, 23) Потом је, као да је пред
Собом имао визију безбожне културе на крају другог
миленијума, додао: "Ако је, дакле, свјетлост што је у теби,
тама, колика је тек тама!"
Колика је заиста безбожна тама! Када нам је
тумачење ограничено на безбожне и талмудске категорије, наше
схватање невидљивих, а ипак најважнијих аспеката човека,
мора да буде изопачено и погрешно.
Да бисмо дошли до дубоког и свеобухватног
схватања човека морамо да почнемо тако што ћемо а priori
одбацити западњачку, материјалистичку и безбожну немудрост,
потпуно је занемарити или је бар држати под знаком питања и
усвојити врхунско здраворазумље Христових откровења о
људској природи.
Због сопственог секуларистичког слепила можда
заиста ни-смо у стању да радикално одговоримо на претежно
безбожну културу нашег доба. Вратили смо се у предрасуде и
погрешна тумачења паганског погледа на свет који је
преовлађивао у време Христа на земљи и Ране Цркве.
То је заиста изузетно важно сагледавање
савремене културе: она је одбацила Светло Христово и запала
у паганску таму. Пагански непријатељи су се крили током
Средњег века. А онда су, вештом употребом новца и
философских отпадника, нарочито у Британији где су јеврејски
банкари успоставили своју прву владу у сенци, подривачке
антихришћанске идеје раширене као наводно бољи, нови поглед
на свет. Са британско-јеврејском револуцијом у Француској
(1789.), антихришћанске ("демократске", световне,
нихилистичке, комунистичке) идеје успостављене су у Европи и
збачена је хришћанска доминацијa. Сатана је отворио уставе
на брани иза које су кључале христофобске идеје и осећања и
Европа и Америка биле су преплављене демонским идејама.
Хришћанство је било разорено и онеспособљено иа Западу.
Чврсто је успостављена нова култура, више јудејска него
хришћанска. На крају су модернисти, преко Другог ватиканског
"екуменског" сабора (1963-1965), успели да продру и у
римокатоличку Цркву, која се више од четири века борила
против антихришћанских завера и идеологија. Хришћанско доба
је коначно поражено и презрено. Ми сада, свесно или
несвесно, живимо под идеолошком влашћу Луцифера. Наша
уметност је изопачена, друштво подривено, размишљање
безбожно, неморал распрострањен, породица разорена,
идеализам усмерен у наопаком либералном правцу, мотиви
материјалистички. Број злочина и самоубистава је све већи, а
однос са Богом све смућенији.
Кад живимо у тако духовно растројеној култури,
зар је онда чудно што нам је и психологија постала изопачена
и уврнута? |
|
