|
Св. Владика Николај Велимировић
ЗЕМЉА НЕДОЂИЈА – ЈЕДНА МОДЕРНА БАЈКА
ИХТУС, Београд, 2001. стр. 95
Заточен за време Другог светског рата у
концентрационом логору у Дахау, Владика Николај је заједно
са Патријархом Гаврилом био изложен великим
духовним искушењима, о чему је делимично писао
у својој књизи ЗЕМЉА НЕДОЂИЈА – ЈЕДНА МОДЕРНА БАЈКА. Реч јео
седам ноћи "суђења" Спаси Спасовићу – Исусу Исусовићу,
Србину православне вере, богослову и историчару, који пред
немачким иследницима, за Земљу Недођију, вели, да "означава
земљу среће коју су политички агитатори увек обећавали и
никад видели пре смрти". Владика, говорећи кроз уста
имагинарног Спасовића каже да је за последњих сто и педесет
година, Европа била суочена са две крваве револуције:
француском – која је збила у свој програм три речи: слободу,
једнакост и братство, и руском, која је покушала да оствари
ону другу идеју француске револуције – једнакост, док је
идеју слободе и братства прећутала. Ова револуција, наставља
даље Владика, није остварила једнакост, него је поделила
људско друштво у три класе: пресите, несите и гладне, или:
пуноправне, малоправне и бесправне. Зашто су ове
револуције, у сред хришћанског света ставиле идеју братства
на последње место – пита се Владика, и одмах одговара: "То
је јасно. Зато што су обе те револуције биле атеистичке. Обе
су одрицале постојање Бога. А кад се одриче Бог, нелогично
је и говорити о братству људи. Где нема заједничког оца,
нема ми братства... " Зато предлаже ткз. трећу револуцију,
која је отпочела пре деветнаестог столећа и још траје и
трајаће, а логика те револуције гласи: "Један отац на
небесима, једно братство људи на земљи, једна утакмица међу
људима – утакмица у добру".
Зато Исус Исусовић, владике Николаја, у
молитви, срцем и душом, моли Господа за спасење од
безбожника, како црних тако и црвених:
"... Огради нас Господе од безбожника.
Направи зидове од анђела Твојих између њих и
нас, као некад зидове од воде у Црвеном Мору.
Одасвуд нас опколише, и хоће да нас потопе у
смрт, јер желе само да нас нема.
Смеју се Теби, зар не чујеш? Ругају се нама
због Тебе, зар не видиш?
Опијени су мирисом крви људске, и радују се
сузама сиротињским.
Јауци мученика песма су за њих, и писак
згажене деце музика за играње.
Кад копају очи људима, хијене беже мумлајући:
ми то нисмо знале.
Кад деру кожу са живих, вуци урлају: ми то
нисмо умели.
Кад отсецају груди матера, пси лају: ми се
томе тек сад од људи учимо.
Кад свештенике посипају жаром, змије шиште:
заиста смо незналице у мучењу.
Из очију им сева огањ, на уста бљују грдило,
на ноздрве издижу пакост.
Спаси нас Господе од безбожника, од дивљих
зверова сами ћемо се спасти. Огради нас од непријатеља
Твојих и наших, закрили нас зидовима од анђела Твојих,
високим од земље до неба.
Скривамо своје сузе од света, да нам се не
смеју, и тајимо уздахе да нам се не ругају.
Но плачемо и уздижемо пред Тобом, који све
видиш и праведно судиш.
Господе закрили нас и спаси нас ради имена
Твога И славе Твоје. Амин."
У Дахау, где је видео сву крв и пепео
обезбоженог 20. века, Владика записује да сви путеви Западне
Европе воде неминовно у пропаст, а пошто је Европа била
"хришћанска", Христос је у Европи "у дну софре", а на врху –
политичари, философи, књижевници, фарисеји и садукеји. Зато,
просто преклиње православне Србе да одбаце "заразе" европску
и израиљску рецима:
"А ти Србине, шта мислиш? Две заразе стапале
су твоју крв и твој дух: израиљски и европски. Како ћеш се
одбрани ти? Како ли излечити? Није то право питање. Него је
питање да ли видиш своје љуте ране? Да ли знаш, ко ти их
нанесе? Само кад би знао! Одмах би знао да је Христос лек.
Њему слава а теби спасење. Амин".
|
