|
Св. Владика Николај Велимировић
ЖЕТВЕ ГОСПОДЊЕ
ИХТУС, Београд, 2001.стр. 68
Шта је основна мисао ове књиге, њена главна
теолошка основа? Овај је свет Њива Божја. Господар њиве
стално на њој сеје и жање. При жетвама својим Он збира
здраво жито у своје небеске житнице, а кукољ отура. Историја
људског рода није ништа друго него валови засева и
жетелачког откоса Господа. Ово вишње жетелаштво и косилаштво
открива смисао свих тајанстава света и века: постојање
свемира, смисао Божје делатности и главно опредељење човека
и свецелог људског рода. Другим речима, Владика нам пружа у
најсажетијем облику хришћанску теологију и сторије насупрот
многим философијама и метафизикама и сторије нехришћанског
или противхришћанског реда. Ово је главно, све остало
споредно. Ово само открива дубину бића и битисања свеукупне
твари и свих поредака у њој док свако друго тумачење или
затамњује загонетке светске судбине или их чини загонетнијим
и бесмисленијим.
Током седамдесетак страница наш Св.Владика
прати седам грандиозних откоса жетвених од првих дана
Христове појаве у свету до данас. Уствари, ни жетва ни сетва
не престају: торбица сетвена и коса Небеског сејача и Косца
никад не мирују. Али се, према Владичином излагању, у тој
величанственој сетвеножетвеној епопеји могу запазити седам
издвојених епоха као седам великих жетвених овршаја. Овде се
као "пете сетве" убрајају сва убрана жетва са словенског
православног Балкана. Владика све жетве назива "велике жетве
са малих њива". Ту се збраја и жетвени принос Домаћина са
српске многострадалне националне њиве.
Напоредо са самим наративом о жетвама
Господњим током хришћанских векова напреда се још једна
преслица сјајног богословствовања Владичиног о најживотнијим
ставовима хришћанског богословља. То је пружено у
"Разговорима" који прате свако појединачно поглавље о
жетвама. Тематика тих разговора је како обилна тако и
разноврсна (о сељењу душа, постојању или непостојању ђавола,
о законима историје, о борби споља и изнутра, о прогресу и
цивилизацији, о Цркви, о утопији о Једном (земаљском) Свету
). Таквих је "Разговора“ седам на броју, сходно седмоброју
жетава. Тако је и ова књига Владичина једна двокатна целина.
Слично његовој дивној "Земљи недођији" у којој је, колико
нам је познато, први пут примењена ова стилска уметност
двоткања.
|
|
